Пронашли сте новчић у чесници? Ево зашто га морате чувати целе године!

Чесница је један од најзначајнијих симбола Божића код православних Срба, а обичај у вези са њом дубоко је укорењен у народну веру и традицију. Име чесница долази од речи „чест“, што значи „део“ или „срећа“, а сам хлеб који се припрема за Божић симболизује заједништво, благослов и обиље.

У чесницу се, према обичају, ставља новчић, који представља симбол среће и благостања у дому. Постоји веровање да онај ко у свом парчету пронађе новчић, током целе године може очекивати благослов, напредак и срећу. Овај обичај негује веру у Божији благослов који прати породицу и све који се окупљају око трпезе.

Чесница се меси на Бадњи дан или рано ујутру на сам Божић. Може бити направљена од пшеничног или кукурузног брашна, у зависности од обичаја у различитим крајевима Србије. Поред новчића, у неким крајевима у чесницу се стављају и други ситни предмети, попут зрна жита, пасуља или кукуруза, који симболизују плодност, здравље и напредак. Приликом ломљења чеснице, свако од укућана добија свој део, а прво парче одваја се за Бога или икону која се чува у дому.

Сам чин ломљења чеснице прати радосна атмосфера, јер је Божић време када се породица окупља у љубави и заједништву. Након ломљења и проналажења новчића, верује се да ће у дому владати мир, слога и благостање током целе године.

Када се новчић пронађе у парчету чеснице, онај ко га добије обично га чува током целе године, јер се верује да он доноси срећу, благослов и заштиту од свих недаћа. У многим породицама новчић се ставља на икону, како би симболично остао под Божијом заштитом. У неким крајевима обичај је да се новчић носи у новчанику или ставља у посебну касицу, верујући да ће тако донети материјални напредак и обиље у дому. Чување овог новчића није само питање обичаја, већ дубоке вере да Божићни благослов прати онога ко га је пронашао и да ће га срећа пратити у свим важним животним подухватима.

Овај древни обичај одржава се кроз векове, чувајући дух православља и снагу породичних веза, као вечиту успомену на радост Христовог рођења.

Нина Стојановић / Васељенска