ПРОЗАПАДНЕ НВО НАСТАВЉАЈУ ДА ВРБУЈУ ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ У СРБИЈИ: Мила Пајић уводи глумице Јелену Ступљанин и Милену Радуловић у ОПАСНУ “ИГРУ”
Мила Пајић
Како смо раније писали, прозападне НВО преко својих активиста у Србији настављају да врбују личности са наше јавне сцене, како би их финансијски везале за себе и укључили у актуелне покушаје обојене револуције у виду „студентских“ блокада, које обилато финансијски помажу њихови спонзори са Запада.
У ту сврху, како ексклузивно сазнајемо, једна од перјаница „студентских“ протеста, иначе осведочени кроатофил и србомрзац Мила Пајић је у рад НВО „Иницијатива младих за људска права“ (YIHR), на чијем се платном списку и сама налази, одлучила да укључи њене пријатељице, глумице Јелену Ступљанин и Милену Радуловић. Наиме, идеја је да се кроз материјално везивање за YIHR две глумице активније укључе у протестне активности у нашој земљи које ова НВО организује.
Да подсетимо, YIHR је финансирана од стране америчке НВО „Национална задужбина за демократију“ (НЕД) о чијој смо обилној материјалној помоћи прозападној опозицији и њиховим експонентима у редовима такозване студентске популације, у њиховим покушајима да доведу до насилне промене власти у Србији, већ опширно извештавали.
Ало
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Verovatno sa mnom nešto nije u redu, jer nikad nisam shvatao zašto neko ko se kliberi i folira pred kamerama je više cenjen od ljudi koji nam grade kuće i mostove, prave nameštaj, odeću,.. Glumci su ono što ime kaže, oni koji glume. Zato mogu lako obmanuti ljude, što je samo razlog da im se ne veruje. U Engleskoj je do kraja devetnestog veka to bila profesija sa kojom niko ozbiljan nije želeo da ima veze, otprilike lopovi, rostitutke pa glumci. amerika je sve to promenila prvo kroz film, pa kroz tv, ali su glumci ostali glumci.
Али нису сви глумци исти. Послушајмо када глумица Тања Бошковић, на пример, говори, о Богу, о добру, о Божићу, о срећи, о лепоти, о души, о свецима и свему другом тако узвишеном…
Nisu isti, jer ni jedan čovek nije “isti”. Ja sam postavio pitanje zašto su njihova mišljenja toliko važnija od mišljenja mnogih pametnijih i korisnijih ljudi. Isto važi i za sportiste. Sistem je uređen tako da i jedne i druge plaća mnogo više nego ljude koji rade koristan posao, jer oni ispunjavaju običnom čoveku slobodno vreme, kako ne bi krenuo da ozbiljno razmišlja zašto je svet ovako loše i nepravedno uređen. Shvatam da svakom sistemu to odgovara jer ga čuva od promena, ali ne odgovara svim drugim ljudima, pa se pitam zašto su “slepi kod očiju”?