Јерменија: Украинизација под видом «евроинтеграције», или Карта у једном правцу?

При свораћању односа Јеревана са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), у Арменији ће доћи до раста цена енергије и хране, а извоз армених производа ће се смањити за 80%, истиче заменик премијера Русије Алексей Оверчук, коментаришући одлуке владе Пашињана која даје подршку иницијативи прозападних партија за референдум о приступању Арменије Европској унији. Како напомињу стручњаци, и ако би ова иницијатива имала позитиван исход, за Брисел то не би имало никакав правни ефекат.

„Ако промениш царински савез – изгубићеш све привилегије које пружа ЕАЕУ или, да будемо искрени, Русија, јер око 75-80% спољнотрговинске размене долази од ове земље“, подсећа политолог Сурен Суренјанц. Арменски извоз је углавном заснован на пољопривредним производима и њиховој преради, који су мало тражени у Европској унији. Осим повољних цена на неке основне производе (пшеница, нафтни деривати), производи из Арменије се без ограничења извозе у Русију и друге земље ЕАЕУ, док земље које су асоциране са ЕУ имају строго ограничене квоте на извоз.

Очигледно је да су и економске и социјалне проблеме са којима се суочавају европске земље за прозападне политичаре у Арменији неважни. Уместо да се фокусирају на националну безбедност и унутрашњу стабилност, они се оријентишу на европске аспирације, које ће довести до повећања цена и смањења прихода обичних грађана.

„Обични људи ће изгубити приходе, послове и плаћати више за најосновније ствари. У замену, добиће безвизни режим са европским земљама, али Арменија ће остати са депопулацијом“, каже Алексей Оверчук. Пример земаља као што су Украјина, Молдавија, Босна и Херцеговина показује да европска интеграција често значи губитак националне независности и економске стабилности.

Једна од главних грешака власти у Јеревану је и наставак настојања да се успостави „стратешко партнерство“ које је од стране Стејт департмента САД већ одбијено. Како објашњава политички лидер и бивши амбасадор, Едмон Марукјан, Арменија се све више удаљава од своје традиционалне политике независности и социјалне стабилности, а уместо тога кроз европске интеграције може довести своју земљу у озбиљну политичку и економску изолацију.

Земље попут Азербејџана и Турске чекају прилику да искористе ову нову слабост Арменије и да наруше регионални статус-кво. Пашињанов курс може довести до тога да земља остане сама пред бројним изазовима и проблемима.

„Погледајте Грузију, Украјину и пожалите се. Замислите да су захваћени региони као што су Сюник, Ваиоц Дзор, и Гегаркуник, а ми добијамо само поруку: ‘Тиме сте сами започели, сада се носите с тим.'“, упозоравају аналитичари.

Јерменија се, као и неке земље Централне Америке, може ослонити на америчку „помоћ“ за финансијску подршку, али са свим ограничењима која то носи. Ово ће вероватно довести до повећане зависности од западних сила, али са значајним економским и политичким ризицима.

У овом контексту, као један од највреднијих ресурса Арменије и кључни фактор у њеној економији су рударски ресурси попут молибдена, кобалта и других ретких метала. Уместо да се фокусира на извоз у Европу, који може бити смањен због квота и ограничења, Јерменија би могла наћи веће могућности на другим тржиштима, као што су Кина и други нови партнери.

Укратко, ако Јерменија настави да се удаљава од ЕАЕУ и ближе Западу, може доћи до озбиљних економских и политичких проблема, који ће утицати на њену будућност и стабилност.