Министарство енергетике одговара на оптужбе: Српска енергетика није на продају!

Поједини опозициони политичари већ месецима понављају да је српска енергетика на продају. Истичу да би Американцима без тендера требало да дамо „Ђердап 3” и соларну електрану, чија је цена за две године скочила са 800 милиона евра на две милијарде евра. У исто време Кинезима препуштамо на управљање нови термоблок Б3 у Костолцу, јер како се спекулише, немамо домаће стручњаке који би ту радили. Годинама смо слушали да је питање дана када ће се „Електропривреда Србије” приватизовати. Сад се то не помиње, а ЕПС је државни и даље.

Није први пут ни да се истиче како Мађарима плаћамо огромну накнаду за складиштење руског гаса, а ми их упркос томе чашћавамо ниском ценом транзита за исти тај енергент који им стиже „Турским током” преко нас?

Дакле, имају ли грађани и привреда Србији разлога за бригу да ће српска енергетика преко ноћи отићи у руке странаца?

Упитани да ли су наводи о поклањању и распродаји српске енергетике тачни, у Министарству енергетике за „Политику” одговарају: „Нису тачни.”

Није јасно на којој аналитичкој или истраживачкој основи је таква процена дата. И то имајући у виду да се односи на два пројекта од огромног значаја за електроенергетски систем Србије. Код којих је комплетна правна и документациона основа, на бази које је спроведена процедура избора стратешког партнера за пројекат изградње самобалансираних соларних електрана капацитета један гигават, односно на бази које ће се бирати компанија за реализацију пројекта изградње РХЕ „Ђердап 3”, у потпуности доступна јавности и у потпуности поштујући домаће.

– За избор стратешког партнера за пројекат изградње самобалансираних соларних електрана капацитета један гигават примењен је институт стратешког партнера уређен Законом о коришћењу обновљивих извора енергије. Овим законом прописана је обавезна примена начела поступка избора стратешког партнера који су истоветни начелима из поступка јавне набавке, при чему је Влада Србије Одлуком о спровођењу поступка, Уредбом и Јавним позивом дефинисала услове и критеријуме за одабир стратешког партнера једнаке онима који се захтевају у свакој јавној набавци – истичу у ресорном министарству и додају да је конкуренција и те како омогућена и у конкретном случају постигнута.

На јавни позив су се јавиле три велике компаније из различитих земаља света и начело транспарентности поступка испоштовано је у потпуности. Штавише, захтеви транспарентности, као и рокови за достављање понуда су строжи и захтевнији не само у односу на захтеве из Закона о јавним набавкама већ и у односу на поступке јавних набавки који се спроводе по правилима међународних финансијских институција.

Није јасно, додају у Министарству енергетике, ни ко и по ком основу говори о процени вредности овог пројекта од 800 милиона евра. Једини износ пре коначно уговореног износа био је износ од 1,4 милијарде евра и то у Закону о буџету за 2024. годину. При чему је то износ који је представљао грубу процену вредности пројекта, док је износ који је предвиђен у Закону о буџету за 2025. годину резултат једногодишњих преговора са тада потенцијалним стратешким партнером на бази детаљних техничких, економских, финансијских и свих других анализа. Ту су укључени трошкови пројектовања, осигурања, непредвиђених радова… који нису били доступни 2023. године, када се припремао Закон о буџету за 2024. годину. У цену пројекта укључена је и изградња батеријских складишта и то једних од највећих капацитета у Европи.

– Кад је реч о пројекту изградње РХЕ „Ђердап 3”, он се може реализовати на три могућа начина, и то применом Закона о јавним набавкама, применом института стратешког партнерства за који је констатовано да је дужи, транспарентнији и строжи поступак од поступка јавне набавке или пак применом Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике који предвиђа примену Закона о јавним набавкама – објашњавају у овом министарству.

Интересантно је да су у фокус стављени највећи пројекти обновљивих извора енергије, који Србију треба да ставе на лидерско место у Југоисточној Европи када је у питању коришћење соларне енергије и обезбеђивање балансне резерве.

– Дакле, наше разумевање је да се на овај начин заправо показује шта је главни циљ оваквог антидржавног деловања, а која се огледа у нечијем интересу да Србија остане без струје, односно Србија дубоко зависна од увоза електричне енергије. То држава неће дозволити – категорични су у ресорном министарству.

Истичу да се нови блок у ТЕ „Костолац” због своје комплексности, изузетне опреме и посебне технологије издваја од свих других блокова у Србији. Важно је истаћи да тај блок представља постројење са наткритичним параметрима за које је пројекат, технологију, испоруку опреме и изградњу извршила кинеска фирма ЦМЕЦ (Чајна машинерy инжењеринг корпорејшен), која је и прописала процедуре одржавања постројења узимајући у обзир његову технолошку сложеност. У ЕПС огранку ТЕ-КО „Костолац” 170 квалификованих, стручних и искусних радника задужено је за руковање постројењима и манипулацију опреме на новом блоку Б3. То је довољан број радника за безбедно и поуздано управљање новим блоком. У овом тренутку обавља се заједничко руковање блоком, пошто је након потписивања ТОЦ сертификата формиран уговор са кинеском страном у трајању од три месеца, током којег ће се подржати оперативна обученост нашег особља.

– Нису тачни ни наводи да нам Мађарска скупо зарачунава складиштење гаса, Србија и Мађарска кроз партнерство и сарадњу у области енергетике задовољавају своје стратешке интересе за енергетском сигурношћу и сигурним снабдевањем природним гасом. Мађарска се преко Србије снабдева гасом из Русије гасоводом „Балкански ток”, док Србија део својих залиха гаса складишти у Мађарској, као додатак домаћим резервама гаса.

– Подсећамо да је започет и пројекат проширења подземног складишта гаса у Банатском Двору, који ће омогућити повећање домаћих капацитета за складиштење. Оквир за даљу сарадњу са Мађарском постављен је потписивањем Меморандума о разумевању о наставку сарадње у области енергетике још 10. јуна 2022. године између министра финансија Србије и министра спољних послова и трговине Мађарске. Влада Србије и те како води рачуна о економским интересима државе, што се види кроз остварен привредни раст 2024. године, као друге најбрже растуће економије у Европи – наглашавају у Министарству енергетике.

На питање које смо природне ресурсе за производњу обновљивих извора енергије ОИЕ дали или ћемо поклонити Арапима, док ЕПС мора да покрива стотине милиона евра трошкова балансирања те енергије, гаси домаћу производњу угља због коруптивних дилова са фирмама блиским власти за увоз неквалитетног угља из министарства одговарају питањем.

Ко гаси домаћу производњу угља? Који тачно пројекат производње електричне енергије из ОИЕ влада, Министарство енергетике или ЕПС реализују са „Арапима”?

– Одговор је – нико. ЕПС је био и остао мета политичких напада са разних страна и од опозиционих медија због његовог значаја за српску економију. Влада и ЕПС одупреће се успешно тим нападима као и до сада, да би пре свега заштитили енергетску сигурност свих грађана Србије – закључују у Министарству енергетике.

Јасна Петровић Стојановић / Политика