Уместо гранта, синоћ је српским партнерима од америчке Агенције за међународни развој (УСАИД) стигао хладан туш – обавештење да одмах прекину све активности које су уговорене, стопирају споразуме о сарадњи и престану да троше добијени новац. Они на чију је адресу стигао мејл из УСАИД-а, а са којима је разговарала редакција РТ Балкан, кажу да то није коначно и да очекују да ће, после преиспитивања, стићи и дефинитивна одлука – о наставку или прекиду сарадње, како процене Доналд Трамп и његови сарадници.
„Обавештавамо Вас да су САД, након избора и током промене администрације, стопирале свако финансирање програма, па тако и нашег на неколико месеци“, наводи се у једном од мејлова у који је редакција РТ Балкан имала увид и у којем такође изражавају „наду да ће што пре“ бити у прилици да заврше пројекат који укључује и финансијски део.
Ова одлука долази после извршне наредбе коју је недавно потписао председник САД Доналд Трамп, а којом се привремено обустављају сви међународни програми помоћи на 90 дана. Они за које се процени да су у складу са интересима његове политике „Америка на првом месту“, наставиће се.
[irp]Шта то значи за Србију? Ова агенција на нас је 2024. потрошила 37 милиона долара. Тако показују подаци са сајта америчке владе. Нешто је отишло на плате службеника у УСАИД Србија, нешто на овдашњи НВО сектор и медије, а важан партнер им је и наша држава.
Колики је део колача ко добио – непознаница је, али се зна шта је финансирано – са скоро четири милиона долара потпомогнута је „активност медијских иновација“, са милион мање унапређиван систем „јавних набавки у Србији“, у „јачање политичких процеса“ уложили су 1,8 милиона долара, а са 1,9 милиона долара планирали су да обезбеде „правду за све“… Имајући у виду Трампове изјаве о зеленој политици на танком леду је програм „Заједно за заштиту животне средине“ за који су прошле године издвојили 1,9 милиона евра. Сада су сви ови програми стопирани, а очи наших „грантоловаца“ са зебњом чекају суд Трампове администрације.
Да ли је исти мејл стигао и на адресу ЦРТА-е, ЦИНС-а и КРИК-а, на на чије рачуне леже значајан део УСАИД-ових средстава, нисмо успели да сазнамо.
На то питање одговорио је само Раша Недељков, програмски директор ЦРТА-е: „Разумемо природу ваше заинтересованости, али мислимо да је пре свега УСАИД позван да одговори на ваше питање“.
Готово истовремено са обавештењем адресираним на српске сараднике, администрација председника САД Доналда Трампа послала је на казнено, али додуше плаћено одсуство око 60 високих службеника УСАИД након што је установљено да су покушали да саботирају Трампову политику „Америка на првом месту“.
Све је текло овако: прво су у суботу позвали особље ове агенције да помогне у изменама начина на који Вашингтон додељује помоћ широм света и запретили дисциплинским мерама оним запосленима који буду игнорисали наредбе. Упркос томе, ново руководство је већ у понедељак уочило потезе за које сумњају да су осмишљени тако да заобиђу извршне наредбе председника, па је на одсуство послато око 60 руководилаца из готово свих канцеларија УСАИД-а са седиштем у Вашингтону. Ту је, наравно, и особље у канцеларији генералног секретаријата агенције. Обавештени су да морају да буду доступни телефоном и мејлом током уобичајеног радног времена и спремни да се јаве на посао ако им се то наложи, али да не смеју да улазе у просторије УСАИД-а или приступају њеним системима.
[irp]За кога је стопирање УСАИД-а вест за црну хронику? Свакако за он медији које од УСАИД-а добијају донације које су у несразмери са утицајем и бројем читалаца, а чији се запослени понашају више као политички активисти него као независни новинари. Са зебњом су мејл читале и оне невладине организације које учествују у политичким процесима у корист западних влада, опозициони покрети и странке… Али ова одлука дотиче и многе локалне медије који су се бавили темама важним за њихову заједницу, а којима је УСАИД био један од ретких партнера.
„Ако Трамп каже не, портал на којем радим престаје да постоји, јер општина мало новца издваја за медије и на том конкурсу не пролазимо. Били смо партнери једној организацији и добили смо пројекат за серију текстова који су посвећени осетљивим друштвеним групама. Реч је о нешто више новца него што је једна просечна плата у Београду. Али нама је то значило много, јер су овде и оглашивачи ретки. Сад смо обавештени да се последњи финансијски корак одлаже“, објаснио је за РТ Балкан један од саговорника који је замолио да остане анониман.
РТ Балкан
Бонус видео
