Агенти и митови: Зашто се ЦИА толико плаши објављивања „архива Кенедија“

Наивно је веровати да ће декласификовани документи о убиству 35. председника САД, Џона Ф. Кенедија, коначно дати одговор на питање ко је стајао иза пуцњева 22. новембра 1963. у Даласу. Наравно да неће.

У тим досијеима сигурно нема писаног налога директора ЦИА за ликвидацију Кенедија, нити потписане признанице агената за преузимање пушке и метака са тајног складишта.

Ако је и постојао неки компромитујући материјал, одавно је завршио у ватри – још 1992. године, када је Џорџ Буш Старији потписао закон којим је рок за тајност истраге продужен за још 25 година.

Тих 25 година је истекло 2017, након чега је Доналд Трамп наредио објаву више од 2800 докумената из Националног архива. Али, то је била кап у мору, јер је истовремено под изговором „националне безбедности“ оставио више од 20.000 докумената под ознаком тајности на још 10 година.

Сада је Трамп одлучио да делимично укине ту одлуку пре рока – али само за део докумената.

Међутим, специјалне службе су и без тога имале довољно времена да темељно прочисте архиве, остављајући само безначајне папире. Један од таквих „процурелих“ докумената је извештај Генералштаба САД из 1962. о операцији „Нортвудс“, коју је Кенеди одбацио.

План је био не само дрзак већ и апсурдан. Одмах након неуспеха америчког десанта у Заливу свиња, војска је предложила да се у кубанским територијалним водама потопи цивилни брод – подметнувши да су га напали Кубанци. (Сличну операцију је ЦИА спровела против СССР-а 1983. године, када је „заблудели“ јужнокорејски „Боинг“ уведен у совјетски ваздушни простор и оборен.)

Циљ је био да се погибија невиних путника искористи за подстицање антикастровске хистерије у америчком јавном мњењу. Као да Карипска криза већ није била довољна…

Чак су и ови наизглед безазлени документи изазвали шок – испоставило се да је ЦИА заиста спремна на овакве подле операције? И да генерали могу озбиљно предлагати америчком председнику убијање сопствених грађана?! Какво „изненађење“.

Још један значајан детаљ: чак и у овој гомили „безначајних“ докумената цензори су пажљиво затамнили целе пасусе и имена агената који су учествовали у истрази. Али зашто? После 62 године, ти агенти су одавно мртви.

Чега се онда америчке службе заиста плаше?

Највише – објављивања имена агената. Један од најважнијих докумената који се очекују након Трампове одлуке је извештај агента ЦИА Џорџа Џоанидиса. Он је, као шеф одељења за психолошке операције ЦИА у Мајамију, организовао контакте између америчких левичара и припадника „Револуционарног студентског комитета Кубе“.

Проблем је што се међу тим левичарима нашао и будући убица председника – Ли Харви Освалд. А улогу „револуционара“ су играли кубански избеглице, који су побегли од Кастра.

Највећи страх изазивају управо имена тих „студената“. Постоје озбиљни разлози да се верује да се она поклапају са списком агената из одељења за психолошке операције. Ово само додатно буди сумњу у везу између „кубанске“ заједнице и убиства Кенедија.

„Кубански траг“ у овом случају није нова теорија. Једни верују да су Кенедија убили кубански емигранти као освету за дебакл у Заливу свиња.

Други сматрају да је његова ликвидација била део унутрашњег обрачуна између ЦИА и ФБИ, при чему су кубанске избеглице коришћене као оруђе.

Трећи иду још даље, верујући да је сама Кубанска револуција била операција ЦИА, покренута како би се након Берлинске кризе појачале антисовјетске тензије у САД – али се агент ЦИА, Фидел Кастро, измакао контроли. (Сам Кастро је у младости заиста имао контакте са америчким службама, што никада није посебно крио.)

Ниједна од ових теорија међусобно се не искључује.

Сигурно је да се на основу ових докумената више ништа не може доказати. Али се може видети како су тајне службе манипулисале америчком државом у својим интересима, доводећи свет на ивицу нуклеарног рата.

И поставити питање: ко и зашто данас гура САД у нове ратове?

Управо тога се и плаше.

Владимир Тихомиров/Васељенска

Бонус видео