Годину дана откако су Шиптари забранили употребу динара на Косову и Метохији

Годину дана откако су Шиптари забранили употребу динара на Косову и Метохији.

Пре годину дана привремене институције у Приштини забраниле су употребу динара на Косову и Метохији, а Срби из јужне српске покрајине да би подигли плате, пензије и остале принадлежности које им исплаћује држава Србија морају да прелазе и стотинак километара до најближих градова у централној Србији.

Срби у јужној покрајини кажу да је Приштина одлуку о забрани динара донела плански како би додатно отежала ионако тежак живот преосталих Срба на Косову и Метохији.

Новица Столић из Грачанице наводи да некако успева да се снађе и подигне своја примања, али да је забрињавајућа ситуација са пензионерима.

„Ја се некако сналазим, али је проблем за ове људе који не могу да се крећу“, каже Столић.

Он указује да пут до Куршумлије, где становници Грачанице и околине одлазе по своја примања, није јефтин.

„Ко нема сопствено возило,15 до 30 евра је повратна карта код таксиста, а својим возилом скоро исто. Гориво, чекање, малтретирање. Ваљда ће више неко да се сети па да дозволи промет робе и новца“, рекао је Столић.

Ивица Дешић каже да је много тешко функционисати без динара.

„Много нам је тешко, ово је ненормална ситуација, не знам, немам коментар. Све су нам узели“, додаје Дешић.

Драгиша Денић из Грачанице наглашава да Срби тренутно на простору Косова и Метохије не могу да остваре никакво право.

„За свако подизање новца морамо до централне Србије. Овде немамо ништа, никакву другу могућност. Тешко је“, каже он.

Председник асоцијације српских привредника у Грачаници Саша Секулић, изјавио је за Танјуг да су укидање динара, али и затварање институција Србије од стране Приштине страшан удар на опстанак и останак Срба на овом простору.

Он је рекао да је укидање динара донело велике проблеме становништву и да Срби за своја примања морају да иду до најближег града у централној Србији, а за Грачаницу то је Куршумлија.

„Највећи је проблем за пензионере који су пензије примали на кућну адресу. Они су морали или да оду да приме пензију или да дају овлашћење њиховим најближима да они уместо њих подижу примања“, наводи Секулић.

У Бриселу је о употреби динара одржано седам рунди дијалога, а директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је раније да је Приштина одбијала сваки конструктиван предлог Београда и да је једини циљ премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија протеривање српског народа са КиМ изазивањем хуманитарне катастрофе.

Петковић је такође истакао да је Курти противправном забраном динара на КиМ довео у питање опстанак српског народа у покрајини.

Осим што је забранила динар, Приштина је у мају прошле године затворила и експозитуре Поштанске штедионице, као и објекте Управе за трезор Народне банке Србије на северу КиМ.

Крајем августа затворене су институције Србије на северу АП КиМ, а крајем децембра Дирекција за урбанизам, Дирекција за градско грађевинско земљиште и путеве, као и Дирекција за стамбени и пословни простор у северном делу Косовске Митровице.

Приштина је противправно затварање српских институција наставила и почетком ове године, а 15. јануара затворено је око 35 институција, међу којима су привремени органи, општине, центри за социјални рад и пословнице Поште Србије.

ИН4С

Бонус видео