Уједињени Арапски Емирати — против Сједињених Америчких Држава

Уједињени Арапски Емирати — против Сједињених Америчких Држава.

Позиције Вашингтона на Блиском истоку могу озбиљно да се поткопају.

Средином фебруара, у свом видео-обраћању на 12. Светском самиту влада (WGS-2025) у Дубаију (ОАЕ), Илон Маск је изјавио да нова администрација САД „нема намеру да се меша у унутрашње послове других земаља“, истичући: „Били су то временски периоди када су САД биле упадљиве на светској сцени. Мислим да неки од присутних добро разумеју о чему говорим. Сматрам да бисмо требали уопште… дозволити другим земљама да се брину о себи, само их оставити на миру. А Америка треба да се фокусира на себе. То је боље него подстицати промену режима широм света“.

Један од примаоца овог „мирољубивог“ изјаве били су домаћини скупа – власти Обједињених Арапских Емирата, као и друге монархије Персијског залива (првенствено Краљевина Саудијска Арабија, где је 18. фебруара одржан састанак руске и америчке делегације о актуелним питањима нормализације билатералних односа). Истовремено, ова изјава се може тумачити и као покушај подметања трговинско-економских веза са земљама залива које подсећају на рекет од стране САД-а, захтевајући од власти ОАЕ и других арапских шеића да плаћају Американцима за „заштиту“ од проблема и криза које су сами створили.

Вашингтон је уздрман након што су односи САД са ОАЕ били на ивици кризе још средином прошле године. Изговор за отворени сукоб Абу Дабија против Вашингтона био је отказ две администрације САД – Трампове (за време првог мандата) и Бајденове – у продаји ловачких авиона F-35. Тиме је изазвано оправдано негодовање у ОАЕ и другим монархијама залива, као и тајни преговори САД са Ираном и споро реаговање Вашингтона на нападе јеменских дронова.

[irp]Паралелно са овим, власти ОАЕ почеле су да јачају сарадњу са Кином и Русијом, и то не само у трговини већ и у војном смислу. Западни медији су почели да примећују да се у луци ОАЕ гради војни објекат кинеске производње. Америчка обавештајна служба почела је да тврди да Пекинг може користити овај објекат за олакшавање логистике војних и ЧВК снага у различите делове света, укључујући Блиски исток и Африку. Лета 2023. године, информације о томе да се у Персијском заливу формира војно-морски савез водећих региона под надзором Кине постале су сензационалне.

Иранске медије су објавиле да су заједничке војно-морске снаге ОАЕ, Иран, Саудијска Арабија и Оман формирале патролу ради осигурања безбедности транспорта нафте. Према иранским новинарима, иницијативу је координирао Пекинг. До тада су власти ОАЕ демонстративно изашле из „Међународне коалиције за безбедност на мору“ (IMSC), коју је водила америчка база Пети флоте у Бахреину.

[irp]Кинески разарач „Нанин“ учествовао је на међународној изложби војних бродова и безбедности на мору у престоници ОАЕ. Високи војни званичници са Блиског истока, укључујући Саудијску Арабију, изразили су велико интересовање за тај брод, а у медијима је почела да се разматра могућност уговорa са Саудијском Арабијом о кинеским разарачима. Прва информација о овом уговору објављена је у америчким медијима и брзо је постала популарна у кинеским друштвеним мрежама, наводећи да је Саудијска Арабија спремна да купи 12 таквих бродова и технологије за њихову производњу.

САД су такође забринуте због веза монархија залива и посебно ОАЕ са Русијом, укључујући њихову заједничку активност у Африци (подршка „Либијској националној армији“ генерала Хафтара). Са овим су повезани и златни трансакције из Судана, који долазе у Емирате. Западни медији наводе да су после почетка специјалне војне операције на Украјини, испоруке технологија из ОАЕ у Русију уза све санкције порасле више од 7 пута, а чипова 15 пута.

Русија, пак, активно инвестира у недвижности ОАЕ. На тржишту се појавила стратегија поверења за инвестиције у недвижности, при чему је интересовање руских инвеститора за ову и друге земље Блиског истока снажно порасло након почетка рата. 2022. године, у Дубаију је забележено више од 86 хиљада трансакција продаје некретнина, што је премашило претходни рекорд из 2009. године.

С тим у вези, ОАЕ већ неколико година покушавају да воде независну политику од САД у области финансија и енергетике, као и да спроведу транзицију са америчких на националне валуте у односима са Индијом, Ираком и другим земљама.

[irp]Председник ОАЕ, Мухамед ибн Заид Ал Нахајан, суочен је са сталним претњама санкцијама и истрагама од стране Америке, али арапске власти више воле да преговарају. Права конфронтација са САД им није у интересу, али је увек корисно преговарати под претњом ближе сарадње са Пекингом и Москвом.

И Саудијска Арабија све више води независну политику и одбија да се придржава америчких захтева. Већ у фебруару, супротно личном захтеву Доналда Трампа, она је нагло повећала цене своје нафте. Саудијци следе своје интересе, а све више арапских земаља може да се придружи таквој политици.

[irp]Све ово доводи до опасности да амерички утицај на Блиском истоку буде ослабљен, а нове власти САД ће морати да се позабаве овим проблемом и да одлуче да ли ће стварно примењивати своје мирољубиве изјаве.

Олег Сергејев/ФСК.РУ

Бонус видео