Да ли је Загорка Доловац главни архитекта правосудне мафије у Србији?

Постоје тренуци у којима институције једне државе саме себи пресуде. У Србији, правосуђе је тачка где се доносе одлуке не о правди, већ о томе ко је довољно важан да никада не одговара. А када се таква пракса устали, онда добијемо Загорку Доловац – врховну тужитељку која не штити закон, већ систем корупције.

Случај пада надстрешнице у Новом Саду само је последња у низу афера које је ова институционална сенка покушала да гурне под тепих. Месецима је преко својих тужилаца у Новом Саду скривала доказе, одлагала поступке, затварала очи пред очигледним чињеницама. Али када је Више јавно тужилаштво у Београду одлучило да покрене конкретну истрагу, Доловац је реаговала – не тако што ће подржати спровођење правде, већ тако што је предмет хитно предала у Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), на чело с Младеном Ненадићем, човеком чија је једина правна референца то што је под њеном пуном контролом.

И ту долазимо до суштине: у Србији није проблем корупција, већ то што је њена заштита институционализована. Свако ко је имао било какав посао са судовима и тужилаштвима зна да право више није оно што пише у законима, већ оно што каже Загорка Доловац. Она одлучује који случај се истражује, који ће бити одложен, ко ће бити процесуиран, а ко ће, попут бројних политичара, тајкуна и криминалаца, уживати апсолутни имунитет.

И док је српско правосуђе под Доловац сведено на инструмент политичке заштите, на делу је увек исти сценарио: кад год се појави случај који би могао да доведе до врха криминалне пирамиде, Н1 и Нова С одмах почињу причу о „политичком притиску“, како би у јавности створили привид да је истрага унапред компромитована. Овог пута, изврћу се чињенице – проблем није то што је Доловац на све начине покушала да заташка случај, већ то што је Више јавно тужилаштво у Београду уопште покушало да га реши.

Шта се у ствари крије иза пада једне надстрешнице? Још једна афера у низу, у којој су намештени послови, лажне дозволе и милиони евра који су завршили у приватним џеповима. И још један покушај Загорке Доловац да спречи да иједно од тих имена буде јавно изговорено.

Али Србија је већ предуго талац оваквог правосуђа. Питање није да ли ће Доловац наставити да заташкава, већ да ли ће, упркос свему, овог пута остати довољно јака да заташка и саму себе.

Милутин Недељковић

(Ставови аутора не морају обавезно одражавати и ставове редакције)