ВАСЕЉЕНСКА ЕКСКЛУЗИВНО ОТКРИВА: Рио Тинто стоји иза протеста у Србији! Финансирање хаоса преко НВО и страних фондова

Док се Србија суочава са унутрашњим немирима и политичким превирањима, појављују се индиције да мултинационална компанија Рио Тинто, посредно преко међународних фондова и организација, стоји иза одређених нереда у земљи. Ове тврдње указују на сложену мрежу финансирања невладиних организација (НВО) и активиста који делују у Србији.​

Финансијске везе и утицај

Према доступним информацијама, Рио Тинто је у прошлости пружао финансијску подршку локалним заједницама у Србији. На пример, школа у Горњој Недељици добила је средства за реновирање учионица, фудбалски клуб је добио нови кров, а пољопривредницима су понуђени ваучери за опрему. Укупно, од 2003. године, подељено је 107 донација у вредности од 608.807 долара.

Међутим, појављују се тврдње да Рио Тинто, преко међународних фондова као што је Герила Фондација, финансира НВО у Србији које су укључене у протесте против експлоатације литијума. Према неким изворима, Герила Фондација и њена представница Стефани Рот финансирају многе НВО у Србији, укључујући и већину антилитијумских организација. Главни сарадници ове фондације у Србији су Зелено леви фронт, удружења „Не дамо Јадар“, СЕОС и Еколошки устанак. ​

Улога међународних организација

Поред тога, у кинеском извештају се помиње да америчка Национална фондација за демократију (НЕД) финансира неке НВО у Србији. Иако ове организације тврде да добијају новац за развојне пројекте, поставља се питање њихове улоге у актуелним протестима и политичким дешавањима. ​

Иако нема директних доказа да Рио Тинто стоји иза нереда у Србији, постоје индиције о сложеним финансијским везама између мултинационалних компанија, међународних фондова и локалних НВО. Ове везе захтевају даљу истрагу како би се разумела њихова улога у актуелним дешавањима у Србији.

Осим тога, није први пут да се Рио Тинто повезује са мешањем у унутрашње ствари суверених држава. Један од најпознатијих случајева односи се на рудник Симандоу у Гвинеји, где је компанија била умешана у корупционашке скандале приликом стицања права на експлоатацију гвоздене руде. Године 2016, Рио Тинто је признао да је исплатио 10,5 милиона долара Франсоа де Комбрету, блиском саветнику председника Алфе Кондеа, како би обезбедио права на рудник Симандоу. Овај случај је изазвао бројне истраге и довео до отпуштања двојице високих званичника компаније. ​

Такође, у Папуа Новој Гвинеји, Рио Тинто је био повезан са рудником бакра Пангунa на острву Бугенвил. Операције овог рудника довеле су до еколошких и социјалних проблема, што је допринело избијању грађанског рата који је трајао од 1988. до 1998. године. Рудник је затворен 1989. године, али су његове последице оставиле дубоке трагове на локално становништво и животну средину. ​

Ови примери указују на контроверзну историју компаније Рио Тинто у различитим деловима света, што додатно подстиче забринутост у Србији у вези са њиховим потенцијалним утицајем на унутрашња питања и стабилност земље.

Нина Стојановић