СОРОШЕВА КРВАВА РУКА СТВОРЕНА У АЛБАНИЈИ: ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ ЗАПАДА ЗА УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ

Када је 15. марта 2003. године у Албанији основана невладина организација MJAFT! (на албанском: „Доста!“), представљена је као грађанска иницијатива за борбу против корупције и медијског мрака. Међутим, према документима који су били доступни редакцији Васељенске, постоје индиције да је ова организација заправо била експериментални пројекат под директним патронатом Сорошевих фондација, креиран са намером да се испроба модел манипулације јавним мњењем и друштвеним протестима, како би се касније применио у ширем региону, укључујући и Србију.

ОТВОРЕНА АГЕНДА ЗАПАДА, ПРИКРИВЕНА ДЕЛОВАЊА

MJAFT! је у својој почетној фази добио велику финансијску подршку од страних фондација, укључујући и Сорошеве организације, као и од западних амбасада у Тирани. Један од оснивача покрета, Ерион Велијај, данас градоначелник Тиране, изградио је своју политичку каријеру управо кроз ову организацију, која је служила као полигон за обуку нових кадрова за спровођење западних интереса у региону.

Организација је своју снагу стекла кроз наизглед спонтане протестне активности, чији је стварни циљ био да се институције Албаније ставе под још већу контролу западних структура. Једна од најзапаженијих акција MJAFT! била је кампања која је довела до смене тадашњег министра унутрашњих послова Албаније, након што је ошамарио новинара. Иако је случај искоришћен за промоцију „слободе медија“, остаје питање – да ли је овај догађај био исконструисан како би се тестирала снага манипулације јавним мњењем?

СИМБОЛ КРВАВЕ РУКЕ, ЗНАК ПРЕПОЗНАВАЊА

Оно што додатно подиже сумњу јесте чињеница да је симбол крваве руке, који је данас постао визуелни заштитни знак студентских протеста у Србији, први пут употребљен управо од стране MJAFT! у Албанији. Тај исти симбол сада користе неке од организација у Београду, које тврде да се боре за „слободу“ и „правду“, док заправо раде на урушавању институција српске државе.

МАРТ, ПАРАЛЕЛА КОЈА СЕ НЕ МОЖЕ ИГНОРИСАТИ

Након оснивања MJAFT!, следеће године, 17. марта 2004. године,  десио се крвави погром Срба на Косову и Метохији, када су албанске екстремистичке групе спровеле масовне нападе на српске манастире, куће и становништво. Случајност? Или део шире стратегије дестабилизације региона, у којој невладине организације попут MJAFT! служе као пропагандни и организациони инструменти? Интересанто да је баш рођендан ове организације 15. март изабран као датум када ће се одржати велики протест у Београду, као круна активности које су последњих месеци имали у Србији, а који има за циљ насилну смену власти у нашој држави. Дакле, дипломски рад је у Србији.

ПАРТНЕРИ У СРБИЈИ, ИСТИ ОБРАЗАЦ, ИСТИ ЦИЉЕВИ

Данас, многе организације у Србији које се представљају као „грађанске иницијативе“ имају директне везе са западним центрима моћи, па чак и са особама које су учествовале у MJAFT!-у. Неке од њих, попут ЦРТА и КРИК, делују по истом моделу, покушавајући да дискредитују институције Србије, стварајући илузију о „ауторитарном режиму“ и „недостатку медијских слобода“.

Невладине организације, као инструменти страних интереса, делују по већ опробаном рецепту – кроз наизглед грађанске покрете, манифестације и медијске кампање, полако припремају терен за политичке ударе на српску државу. Ништа у овим процесима није спонтано, већ је део шире агенде, којој је једини циљ слабљење српског националног и државног суверенитета.

ПОДРИВАЊЕ СРПСКИХ ИНТЕРЕСА КАО КРАЈЊИ ЦИЉ

MJAFT! је био само почетак. Његов успех у Албанији послужио је као модел за ширење исте методологије широм Балкана, укључујући и Србију. Докле ћемо толерисати ове западне експерименте који, под плаштом „борбе за демократију“, имају за циљ да униште све што је национално, а у корист страних интереса?

Српско друштво мора отворено да постави питање: да ли желимо да будемо марионете западних невладиних структура или ћемо коначно препознати опасност и супротставити се оваквим облицима мешања у нашу унутрашњу политику?