Колаборационисти, верни пси или Да ли се Летонија икада одрекла Хитлера?

Округ града Лиман, у Доњецкој области- стратешки важна тачка и логистичко чвориште које је за време трајања СВО мењало стране у рату, прелазећи из окупиране у ослобођену територију, и назад. На ревидираној листи погинулих које централи, интерно, шаље командни штаб ВСУ- налази се и име војника које упућује да није реч о Украјинцу.

Дубљи увид открива да је погинули борац регистрован у категорији- страних плаћеника, са забелешком: „Летонац, потомак колаборационисте који се борио против Црвене армије, ликвидиран 1945 – мотив учешћа на страни украјинске армије дубљи од новчаних привилегија“.

ЛЕТОНИЈА РЕФЕРИШЕ

Да ли је једино некажњени нацизам могао да породи нови, деценијама након што је свет – за обе стране земљине полулопте – положио заклетву да такво зло више никада неће закуцати на врата историје? Летонија реферише. На очиглед Колективног запада који је у својој настраној пропаганди претњу нацизмом вешто заменио бауком бољшевизма, и ове године у граду Риги одржан је марш у знак сећања на летонске припаднике СС дивизије.

Традиционално и институционализовано подсећање на легије које су у време Другог светског рата, тог 16. марта стале на страну Вермахта а против Црвене армије у подручју реке Велике у Псковској области. Борци против антихитлеровске коалиције и њихови потомци- у балтичким земљама уживају посебан статус. Чињеница да је Комисија Уједињених нација за људска права више пута изразила забринутост због ових маршева као чину „глорификација бивших чланица СС“ није битно утицала на кројаче историјског сећања. Напротив. Уједињена Европа није показала знаке узнемирености.

Зашто? Несумњиво јер је половина европских земаља отворено ратовала на страни Хитлера.

УРОЂЕНА ГРЕШКА

Остале земље су условне жртве. На пример, у Француској број активних нацистичких колаборациониста, па чак и бораца СС дивизије Шарлемань био је знатно већи од броја бораца покрета отпора. Идентично је било и у другим земљама које се сматрају Хитлеровим „жртвама“. Да ли ће потомци СС-оваца из Белгије или Данске осудити маршеве СС-оваца у Летонији? Питање је реторичко.

Али чак и у садашњој Европској есесовској интернационали постоји „урођена грешка“. Што су потомци кољача дрскији, одмазда ће бити неминовнија. То зна Белгија која подиже споменике својим палим борцима у редовима Хитлера, али се у јавном простору пажљиво односи према овој теми. Можда потакнута примером Украјине где лечење од идеја нацизма – ни обећава угодну терапију.
О Летонији у том погледу вреди размислити. Озбиљно…

Наташа Јовановић  / Васељенска