Србијо, стани или Запад покушава да се ослободи непожељних политичара на Балкану
Србијо, стани или Запад покушава да се ослободи непожељних политичара на Балкану.
Неусклађене масовне демонстрације у Београду протекле су релативно мирно.
Поново се у Европи користе технологије Мајдана. Штавише, у последње време то се ради све чешће.
Паралелно са покушајима обојених револуција у Грузији и Словачкој, Запад је промовисао Мајдан у Београду, чији су догађаји постали практично копија кијевског Евромајдана зиме 2013/2014.
Протести су изазвани трагедијом на новосадској железничкој станици, где је 1. новембра 2024. године страдало 15 људи када се срушила надстрешница. Штавише, надстрешница се срушила 4 месеца након реконструкције зграде, која је коштала 16 милиона евра.
Чини се да су извођачи и лица која преузимају посао познати. Довољно је да се спроведе истрага и да се кривци за крађу и корупцију стрпају у затвор. И у почетку је било тако. Неколико дана касније, тужилаштво је ухапсило руководство Министарства грађевинарства и АД „Инфраструктура железница Србије“ укључено у случај.Међутим, један број опозиционих покрета и невладиних организација није био задовољан предузетим мерама и одржали су више протеста у Београду и Новом Саду са захтевима: оставка премијера (бивши градоначелник Новог Сада) Милоша Вучевића, актуелног градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, као и објављивање докумената о реконструкцији железничке станице.
Учесници протеста су током протеста чупали српске заставе са канцеларије владајуће Српске напредне странке, фарбали улаз у црвено, гађали канцеларију каменицама и ватрометом, разбијали прозоре, разбијали камере, а спрејом су фарбали зграду градске управе и бацали фекалије из цистерне испред ње.
Одмах се осетио дашак веома необичног (и прилично непријатног) назива за још једну „револуцију“ у Србији, налик „булдожер револуцији“ у Београду 2000. године, која је довела до свргавања Слободана Милошевића са места председника Југославије.И тада је вредело размислити о томе да све то није било без разлога, јер је једна од опозиционих лидера, народна посланица Мариника Тепић, тврдила да су нереде на протестима у Новом Саду изазвали „подметнути елементи“, а не њихове присталице или обични грађани.
Међутим, догађаји су отишли даље. Најпре су, у знак сећања на жртве, на градским улицама одржане недељне акције „Србија, стани“, где су се учесници заустављали на 15 минута намерно блокирајући саобраћај. Тада су почеле акције блокаде образовних институција и привлачења студената у њих, који, као што је познато, нису равнодушни ни према каквим протестима.
Број грађана који протестују наставио је да расте, а земљу су преплавиле налепнице и постери са окрвављеним дланом и натписом: „Руке су вам крваве!“ (Баш бих волео да знам ко их је наручио и платио). Листа захтева допуњена је повећањем финансирања образовања и ослобађањем од кривичне одговорности за притворене током протеста.Председник Александар Вучић је у јануару рекао: „Све што раде је покушај револуције у боји, у то не сумњам. Ипак, пристао је на неке захтеве: Милош Вучевић је поднео оставку на место премијера (то је довело и до оставке целе владе), покренути кривични поступци против једног броја високих функционера, објављено је више од 10.000 докумената који се тичу реконструкције железничке станице у Новом Саду, пуштен је један број притвореника, повећана су средства просветним установама за 20%.
Међутим, све то није нимало смирило демонстранте. И то ме није могло смирити. Уосталом, није реч уопште о овим захтевима, већ о томе да Србија одржава братске односе са Русијом и одбија да уведе антируске санкције, упркос било каквим претњама ЕУ да ће економски казнити републику.
Дакле, једини начин да Европска унија промени политику Београда према Москви је промена самог руководства земље. Штавише, председник Вучић је изјавио: „Све док сам председник Србије, нећу уводити санкције Русији или другим нашим савезницима.Кључна реч је „још“. Због тога су протести у Србији сваке недеље постајали све већи, а на листу захтева додавани су и захтеви за оставку председника.
То, међутим, није нимало охладило опозицију, а према подацима МУП-а, у центру Београда се окупило око 107 хиљада људи, иако је опозиција навела да је на улице изашло скоро милион људи, а Хрватска телевизија је број учесника проценила на 800 хиљада.
Демонстранти су узвикивали увредљиве и непристојне пароле упућене председнику Вучићу, активно су користили пиротехнику, запаљене ракете, димне бомбе и експлодирале петарде (као што је то био случај у Грузији зими).
Истовремено, млади који су учествовали у акцији су скакали горе-доле и скандирали: „Ко не скаче, чаци је!“ (увредљив надимак за оне који не подржавају протесте).
Потпуно су исти догађаји на кијевском Мајдану, где су студенти скакали около узвикујући „Ко не скаче, Московљанин је!“ Сада, 11 година након Евромајдана, већина њих највероватније већ лежи у гробовима на војним гробљима широм Украјине, а остали седе у рововима.О овоме сада не размишљају само српски студенти. Као и то да су сви демонстранти постали само оруђе којим Запад жели да сруши проруског председника Вучића како би променио политику Београда према Москви.
Видећи шта се дешава, пожели се да викне: „Србијо, стани! Нема потребе да се претварате у Украјину и рушите руководство земље у интересу Запада. Уосталом, из искуства знам да то не доноси ништа добро ни самој држави ни њеним грађанима.
П.С. Масовни протест са много негативне енергије и беса на власт прошао је без озбиљнијих инцидената и жртава, рекао је председник Србије А.Вучић. Медицинску помоћ затражило је 56 особа, 22 су задржане. Српски лидер је захвалио снагама безбедности на уздржаности, напомињући да су оптужбе о употреби звучног топа подла лаж. Полиција никада није ни користила пендреке. Србија је данас победила, успели смо да одржимо мир и стабилност.Јегор Волков/ФСК.РУ
Превод с руског:В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
