Блокадерима одзвонило, али не због топа! Од понедељка поново слушамо звона за почетак часа

Иако су протестни захтеви гласно постављани, реалност на терену се мења, део побуњених просветара од понедељка се враћа у учионице.

Колебање у редовима побуњених просветних радника је очигледно. Један део наставника признаје да је „елан опао“, да подршка родитеља слаби, а ученици који су месецима били без наставе сада су поново преоптерећени често имају и по осам-девет часова дневно.

У Чачку, једном од главних жаришта просветне побуне, школе се враћају редовном раду, додуше у оквиру законског штрајка – са часовима скраћеним на 30 минута. У Београду, према речима начелника Школске управе Драгана Филиповића, 72% основних и 33% средњих школа доставило је планове надокнаде изгубљене наставе. Неки су већ почели са радним суботама и продужетком школске године, а 20 школа је већ комплетно надокнадило изгубљене часове.

Блокадерима одзвонило: али не због топа

Протест од 15. марта који је најављиван као велики обрачун завршио се као фијаско. Очигледно разочарани исходом, неки учесници су чак оптужили власт за коришћење звучног топа, иако је једна учесница на свом Икс профилу објавила да „људи фејкују стампеде“, и да „нема топа, само је неко викао и трчало се“. Тако се, како кажу упућени, звоно за почетак часа помешало са одјеком неуспеха – и звучног и протестног.

Претње отказима или одговорност?

Недавни допис Министарства просвете у којем се од директора тражи да доставе динамику надокнаде наставе, део побуњених наставника доживљава као претњу, страхујући да би могло доћи и до отказа. Међутим, из Министарства наводе да је само пет одсто школа у потпуној обустави рада, док се у већини наставни процес, макар у скраћеној форми, одвија.

Према званичним подацима:
– 48% школа ради нормално
– 47% има скраћене часове или делимичну обуставу
– 5% је у потпуној блокади

У Министарству наглашавају да директор школе одговара за реализацију наставног плана, те да се школска година мора завршити у складу са законом и важећим програмом.

Побуна која се самој себи измакла

Један део побуњених просветара наставља протесте и нападе на сопствене синдикате, тврдећи да су они „издали интересе просветног еснафа“. Ипак, како број школа које се враћају настави расте, а подршка јавности опада, поставља се питање, да ли је овај протест, као и протест од 15. марта, био само неуспели политички инструмент?

Било како било, ученици, родитељи и најодговорнији наставници схватају да се знање не добија на улици, већ у учионици. Часови се не могу надоместити политичким паролама, а нове генерације не смеју бити талац ничије борбе за плату или позицију.

Зато се звона у школама поново чују, не као сигнал за стампедо, већ као позив на разум и повратак образовању.