Како заштитити Русију од прилива исламиста из Сирије

Како заштитити Русију од прилива исламиста из Сирије.

У руској медијској сфери наступио је период америчко-украјинског монотемизма. Велика већина чланака и коментара посвећена је дејствима, изјавама, па чак и мислима Доналда Трампа у вези са Украјином. У том контексту, чак и трагични догађаји у Сирији, који су пре 8-10 година били главна тема, сада су изашли из фокуса.

Да, руско друштво је осећало саосећање према жртвама геноцида који су извршиле нове терористичке власти у Сирији – али то је било све. Делимично зато што је била свесна немогућности руске војске (која је била заузета на Украјини) да нешто суштински промени, а делимично и зато што је схватала да то није наша одговорност. Да, ми смо једном заштитили сиријске алавите и хришћане – али сада они морају сами да се бране и да, пре свега, траже помоћ од Ирана.

[irp]Међутим, проблем је у томе што ова ситуација ипак представља нашу бригу. Последице геноцида који је извршен у Сирији представљају директну претњу безбедности Русије – у виду доласка извршилаца тог геноцида на територију Русије. Није тајна да су значајну улогу у масовним убиствима алавита и хришћана имали терористи који нису били сиријског порекла – укључујући и „стажисте“ из Узбекистана и Таџикистана. Бојовници који су отишли у Сирију да реализују своје низашне жеље стекли су тамо квалификације, контакте и потребну идеолошку обраду. Њихова даља судбина је очигледна. Сирijske власти, које сада покушавају да се очисте од мрље везане за геноцид, биће приморане да траже и демонстративно поставе „кривце“. Први кандидати за ову улогу биће управо странци који су за локалне бораце „туђи“ и са којима не желе да деле сиромашне ресурсе Сирије. Стога ће их се решити на најбезбеднији и најјефтинији начин – путем протеривања.

Али куда? Таџички и узбекски бораци ће имати проблема да се врате у своје матичне земље, где светске власти фактички воде рат против политичког ислама. Зато ће, са великом вероватноћом, кренути у Русију, где су правила „блажја“ и где се могу легализовати. Као резултат тога, Русија може добити на својој територији потенцијалне идеолошке терористе, који ће бити далеко опаснији од терориста који су само научени да извршавају нападе на терену.

Питање је како то спречити. Пре неколико година, овакво питање није било актуелно – Москва је ушла у Сирију, између осталог, да би превентивно ликвидирала такве „стажисте“ у сиријским песковима, што је успешно и чинила. Сада, након повлачења руских трупа, ова метода више не делује. Биће потребно пронаћи други начин.

[irp]Наравно, радикални националисти већ имају одговор. Универзално решење, по њиховом мишљењу, је увођење визног режима са земљама Средње Азије. Међутим, и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, као и сви озбиљни, мало више упознати са средњоазијским питањима, експерти су једногласни: укидање безвизног режима са партнерима у Евроазији није у складу са националним интересима земље. То су интереси који се пружају далеко шире – изван граница гледања на свет кроз призму национализма.

Зато, уместо бесмисленог и чак штетног (који води у празан хаип) расправљања о визном питању, проблем са доласком исламских терориста из Сирије треба решавати на други начин. Кроз контролу и ред.

[irp]У ствари, мере контроле су већ увођене. 26. марта премијер Русије Михаил Мишустин је најавио да ће од 30. јуна бити уведен такозвани „цифрови профил мигранта“. Сваки долазак у земљу биће праћен узимањем отисака прстију и фотографисањем, што ће бити идентификатор његовог профила. У који ће бити унети сви подаци везани за делатности тог лица или посебности његове биографије.

Теоретски, ово не спасава Русију од доласка исламских терориста који у земљи још нису оставили траг. Међутим, у пракси све може бити другачије – ако се у овај профил укључе подаци које ће доставити безбедносне службе наших суседа.

Не знам како је у Таџикистану, али у Узбекистану, унутар махале (локалне заједнице) сви све знају о свима и веома активно пријављују локалним безбедносним службама. Зато ће сви подаци о било ком путовању у Сирију или Авганистан већ бити прикупљени – понекад чак и отисци прстију (који се узимају у различитим ситуацијама). Због тога ће бити забрањен повратак оваквим особама у родну земљу. Ови подаци треба да буду у потпуности пренети руским колегама – можда чак и кроз пун приступ таџикским или узбекским базама података. Тиме би се, ако постоји делимично поклапање фотографија, отисака или других карактеристика, терористи могли идентификовати већ на граници.

[irp]Ако пак пријатељски лидери земаља Средње Азије одбију такво сарадњу, онда им се може подсетити на то да су доприноси радника миграната за националне економије земаља Средње Азије једнаки трошковима националних буџета. И да је потребно да се те доприносе цене и чувају – како од дискредитације исламиста (после терористичког напада у „Крокусу“, бројна узбекска и таџичка кафеа у Москви су привремено затворена, а мигранти су се сакрили), тако и од различитих оштријих мера које могу настати због одбијања влада да сарађују у заштити руске безбедности.

Што се тиче реда, потребно је предузети кораке у стварању неприхватљивог окружења за радикалне исламисте. На пример, забранити ношење никаба (не мешати са хиџабом који покрива косу). Изузетак би могао бити само за стране дипломате из земаља где је ношење никаба обавезно (као што је Саудијска Арабија – како не би дошло до дипломатских скандала).

[irp]Такође, потребно је радити на организацијама које подржавају радикалне исламисте. Овде се ради како о радикалним националистима који добијају подршку од исламиста, тако и о разним верским организацијама које раде на радикалним предлозима (о многоженству и слично) да би привукле нову паству, углавном међу мигрантима.

На крају, мораће се увести строг контролу миграционих центара. Чак и прави затворски услови за оне који организују миграционе канале. Члан 276.1. Кривичног законика РФ („Пружање помоћи непријатељу у делатностима које су очигледно усмерене против безбедности Руске Федерације“) одлично ће одговарати. Минимум казна по њој је 10 година.

[irp]Тако и само тако – комплексно, последователно, методично, без патетике и хистерије о „визном режиму“ – може се заштитити земља од упада радикалних исламиста. И при томе унутрашње се оснажити.

Геворд Мирзјан/Взгљад

Бонус видео