ЕВО КО ЋЕ БИТИ НОВИ ПАПА: Запад већ има кандидата! ДА ЛИ ЋЕ У СВЕТУ СТОЛИЦУ ПРВИ ПУТ ЦРНАЦ?

Папа Фрања се појавио. Стварно. Не као холограм, не преко екрана, већ уживо, наочиглед верника и медија. После месеци спекулација да је у тешком здравственом стању, да је изолован, можда чак и „склоњен“, данас је, макар накратко, ућуткао гласине. Али не и сумње.

Његова појава у јавности, иако кратка, само је појачала утисак да се у Ватикану убрзано припремају за промену. Извори блиски ватиканској дипломатији већ дуже време тврде: Фрањи се одбројавају дани. Сви унутар зидина знају то, али нико не изговара гласно. Оно што се не прича јесте да би најрадније све то било већ завршено. Многи у врху Цркве једва чекају да га „у тишини испрате“.

Упркос свом наслеђу, отварању Цркве, борби за сиромашне, критикама капитализма и милитаризма Фрањино реформаторско вођство није се свидело многима. Куриа му никад није опростила што је раздрмао статус кво. Управо зато су почеле да круже приче о његовој „неприступачности“, о забранама посета, па чак и о томе да је у појединим јавним појављивањима био замењен холограмом.

Али док је Фрања још увек формално жив и на трону, у позадини већ тече предизборна кампања за новог папу. И име које се све гласније шапуће није италијанско. Ни немачко. Ни америчко. То је кардинал Петер Тарксон из Гане.

Запад, наравно, већ зна ко би им одговарао. Тарксон је човек из Глобалног југа, али школован на Западу, са дугогодишњим ватиканским искуством. Идеалан спој симболике и стабилности. Није радикал, али говори језиком социјалне правде. Није конзервативац, али ни претерани либерал. Уклапа се у слику коју би западне државе волеле да виде – папа који делује „прогресивно“, али без реалног утицаја на геополитичку арену.

Аналитичари већ тврде да је Тарксон човек компромиса. Има имиџ “афричког папе” који би симболично обновио лице Цркве, али је довољно системски усађен у ватиканску машинерију да не угрози постојећу хијерархију.

Шта ако не он? У игри су и друга имена – кардинал Тагле са Филипина, или канадски кардинал Оплет. Али тренд је јасан: тражи се папа изван Европе, али с везама унутар ње. Врх Ватикана и западне силе неће дозволити новог „Фрању“ који ће превише љуљати брод.

Док се јавно моли за мир у Украјини, Гази и Конгу, Фрања добро зна да се у његовом дворишту већ копа политички темељ за његовог наследника. И питање је времена – не месеци, већ можда дана – када ће бели дим опет кренути ка небу.

А питање које ће остати: да ли ће нови папа заиста бити Божји избор, или још један производ унапред договореног сценарија?