Међународна економска олуја: Како су Трампове царине уздрмале светске финансије

Међународна економска олуја: Како су Трампове царине уздрмале светске финансије.

Паника на берзама

[irp]Финансијска тржишта широм света доживела су драматичан пад након што су Сједињене Америчке Државе, под вођством Доналда Трампа, увеле нове увозне царине против више од 200 земаља. У понедељак, 7. априла, главни берзански индекси у САД, Европи и Азији потонули су и до 13%, док је биткоин први пут од новембра 2024. пао испод 75.000 долара, а цена нафте Brent склизнула на најнижи ниво у последње четири године.

Амерички удар на глобалну трговину

Све је почело 3. априла, када је Доналд Трамп прогласио ванредно стање и потписао указ о драстичним трговинским мерама. Са образложењем да растући трговински дефицит угрожава националну безбедност САД, уведене су  униформне царине од 10% на већину земаља, са додатним посебним тарифама за кључне економске конкуренте — 20% за ЕУ, 24% за Јапан, 26% за Индију и чак 34% за Кину.

Берзански слом: Реакција тржишта

[irp]Индекси Dow Jones, S&P 500 и NASDAQ изгубили су између 4 и 5% вредности, а акције технолошких гиганата попут Apple-а, Nvidia-е и Tesla-е забележиле су драстичне падове до 10%. Сличан сценарио поновио се у Азији, где је хонгконшки Hang Seng потонуо 13,2%, а у Европи DAX, CAC 40 и FTSE 100 изгубили су око 4,5%.

Криптовалуте и нафта на удару

[irp]Криптотржиште је изгубило преко 300 милијарди долара укупне вредности за један дан. Поред биткоина, значајан пад бележили су и етеријум и рипл. Цена нафте Brent пала је на 62,5 долара, а руска Urals на 55,7 долара, што је далеко испод планираних пројекција за буџете земаља извозница.

Страх од нове глобалне рецесије

Према анализама компанија као што су JP Morgan и Bloomberg, вероватноћа глобалне рецесије скочила је на 60%. Инвеститори страхују да ће се пореметити ланци снабдевања, повећати трошкови производње и смањити потрошња. Услед овога би светска економија могла ући у нови циклус стагнације, што би посебно погодило земље у развоју.

Положај Русије: директни и индиректни утицаји

[irp]Иако Русија није обухваћена новим царинама, аналитичари упозоравају на индиректне последице. Пад тражње за енергентима могао би умањити приходе од извоза, иако се отварају могућности за проширење сарадње са Кином и другим азијским тржиштима. Притом, цена нафте Urals, у тренутним условима, доноси мање од очекиваних буџетских прихода, што може натерати државу да активира Фонд националног благостања или повећа задуживање.

Шта следи?

Тренутно, свет се налази на раскршћу: наставак протекционистичке политике могао би да покрене ланац економских реакција, што би довело до дуготрајне нестабилности. С друге стране, могући су дипломатски преговори и ублажавање мера ако глобални притисак буде довољно снажан.

 Време неизвесности

[irp]Док финансијска тржишта тону, а аналитичари упозоравају на рецесију, једно је јасно — светска економија је поново у епицентру политичких одлука. У оваквом контексту, мали број земаља може остати потпуно имун на последице, а пажљиво праћење ситуације постаје приоритет и за владе и за инвеститоре.

В.Т./Васељенска

Бонус видео