Рокфелеров активиста Јован Рајић у мисији: сачувај Загорку, нападни Стефановића

РЕРИ, организација коју Рајић води, годинама прима новац из иностранства. Само од Рокфелер фондације стигло је више од двеста хиљада долара. Иако на папиру тај новац иде на заштиту животне средине, у пракси служи као погонско гориво за јавне наступе и политички активизам. Рајић не делује као правник, ни као екологог, уколико се еколошки активизам не своди на писање саопштења, већ као медијски комесар. 

У Србији није ништа тако опасно као човек који ради свој посао. Посебно ако га ради како треба. У држави у којој су сви навикли да се закон примењује само онда када никоме не смета, највећи грех је поступити по слову закона и у тренутку када то није згодно. Зато је Ненад Стефановић крив.

У оркестрираном нападу који долази са свих страна, нашао се и Јован Рајић. Иако се у јавности представља као правник и стручњак за енергетику, Јован Рајић је у суштини активиста из невладиног сектора.

Рајић је оснивач организације под називом РЕРИ, која формално постоји ради заштите животне средине, али се у пракси бави искључиво политичким питањима. Посебно је активан када треба да се брани неко из редова опозиције, страних интересних структура или организација које годинама добијају донације из иностранства. Рајић је само један у низу, али гласно и дрско у првом реду, у кампањи која има само један циљ, да се заустави и медијски дискредитује главни јавни тужилац Ненад Стефановић, који се упркос наративима који шире усудио да покаже да је закон исти за све, и за оне који су део режима и опозиције!

Ових дана гледамо хорско наступање такозваног цивилног сектора, који упорно покушава да јавност убеди да је поступање тужилаштва против Здравка Поноша, функционера прозападне опозиције, политички прогон. Рајић, као и медији блиски НВО мрежи, отворено врше притисак на ВЈТ у Београду, проглашавајући примену закона политичком осветом, а Стефановића човека који ради све што му наложи СНС. Оно што заправо раде, јесте извртање закона.

Наравно да нико није поменуо да је Стефановићево тужилаштво, које једино и ради, у  последњих неколико месеци покренуло је преко сто поступака против чланова СНС због корупције. Нико реч није рекао о политичком прогону, нити бранио те јавно те људе, није се огласила ниједна мабасада, нити НВО, ни Рајић. Али када се истрага дотакне опозиционе фигуре или НВО сектора, одједном се активира цела машинерија. То је доказ да за њих закон важи само када не важи за њих саме.

РЕРИ, организација коју Рајић води, годинама прима новац из иностранства. Само од Рокфелер фондације стигло је више од двеста хиљада долара. Иако на папиру тај новац иде на заштиту животне средине, у пракси служи као погонско гориво за јавне наступе и политички активизам. Рајић не делује као правник, ни као екологог, уколико се еколошки активизам не своди на писање саопштења, већ као медијски комесар.

Стефановић им смета јер  је први тужилац који се дрзнуо да поступа и против својих и против туђих. И управо то га чини метом. Уместо да добије подршку јавности и колега, он се налази под медијским бичем једног добро умреженог сектора који свој утицај не црпи из изборног легитимитета, већ из страних фондова.

Рајић и њему слични не нападају Стефановића зато што је он злоупотребио положај, већ зато што га није злоупотребио. Зато што се држи закона.  Зато што се усудио да покрене питања која деценијама стоје под тепихом.

Тако да ово није напад на једног тужиоца. Ово је покушај обесмишљавања сваког покушаја да у Србији заживи правна држава, и последњи трзаји да се задржи селективни систем рада Загорке Доловац, коју сада сви они, који су је својевремено стидљиво критиковали док ништа није радила, наједном виде као једини светионик.

Софија Марић / Васељенска