ТАЈНЕ ОБРЕНОВИЋА: Ван­брач­ни по­том­ци вла­да­ра династије за коју сви мисле да је угашена

Књига која открива скривено лице српске историје представљена је у огранку чајетинске библиотеке на Златибору. Дело под називом „Велимир Теодоровић“, аутора проф. др Радоша Љушића, доноси биографију ванбрачног сина кнеза Михаила Обреновића, човека кога је владар признао, али никада усвојио.

Реч је о делу заснованом на оригиналним архивским документима из, како аутор каже, „опустошене архиве династије Обреновић“, које приказује тужну судбину принца без круне. Велимир Теодоровић (1849–1898) одрастао је далеко од Србије, без очевог загрљаја и породичне сигурности. Живот је провео у Бечу, али је, упркос свему, остао искрени српски патриота.

Тестаментом је целокупну имовину завештао Србији као јавну добротворну задужбину под именом „Велимиријанум“. Тај гест, како је речено на промоцији, говори више о његовој људској величини него све титуле које никада није имао.

Поред Велимира, у књизи су наведени и други ванбрачни потомци Обреновића, посебно кнеза Милоша, који је, осим деветоро деце са супругом Љубицом, имао најмање једанаесторо деце са љубавницама, међу којима и Миловоја Петровића Блазнавца.

„Династија Обреновић је била најсрпскија од свих више и од Карађорђевића и од Петровића Његоша“, истакао је Љушић, додајући да су књиге Слободана Јовановића годинама биле једини извор о овој породици, али да новија историографија доноси свеобухватније и документованије биографије.

Историчар Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја истакао је да је Велимир, иако одбачен од породице, живео као доброчинитељ, оставивши дубок траг у српској културној и добротворној историји.

Издавач књиге је Музеј рудничко-таковског краја, а дело представља вредан допринос разумевању мање познатих страна српске династичке историје.