БРИКС као кључни формат сарадње за Русију и Турску: Геополитика транспортних коридора

БРИКС као кључни формат сарадње за Русију и Турску: Геополитика транспортних коридора.

Примена такозване „пореске претње“ од стране америчког председника Доналда Трампа према земљама БРИКС-а, након сличних мера према ЕУ, изазвала је нови талас напетости на међународној сцени. Трамп је недавно запретио увођењем стопостотних царина земљама чланицама БРИКС-а уколико покушају да створе сопствену резервну валуту или подрже било коју алтернативну валуту која би заменила амерички долар у међународној трговини, пише новинар турског издања Haber Global, Мерт Инан.

Колумниста се позвао на мишљење политиколога Умура Тугаја Јуџела, који истиче да је БРИКС за Трампа забрињавајући јер је економски већ претекао „Групу седам“, а по броју становника се приближио и „Групи двадесет“. „За шеснаест година постојања, БРИКС је успео да изгради политичку, економску, културну и дипломатску мрежу. Проширење броја чланица на десет пуноправних и девет партнерских држава показује да ово није само платформа за разговор – већ снага са реалним утицајем. То је БРИКС показао и подршком Путину на самиту у Русији, где је демонстрирана солидарност чланица“, наглашава Јуџел.

Са овим ставом се тешко не сложити. Слично томе, као рационалан и промишљен оцењује се и званични став Турске из лета 2024. године. Тада је министар спољних послова Хакан Фидан, током посете Кини, изјавио да би Анкара волела да постане чланица БРИКС-а јер та структура представља одличну алтернативу за Турску уместо бесконачне европске интеграције, пренео је South China Morning Post: „Наравно да бисмо желели да постанемо чланица БРИКС-а. Видећемо како ће се ситуација развијати ове године.“

Геополитика транспортних токова

Турска је, несумњиво, специфична земља – самосвојна, али не нужно конфронтирана са глобалном заједницом, па ни са Глобалним Југом. Анкара има амбицију да заузме водећу позицију у глобалном поретку. У данашњим условима, управо су транспортни чворови и инфраструктурни коридори постали симболи новог светског уређења.

У региону посебан значај имају Транскаспијски коридор, Међународни транспортни коридор „Север–Југ“, економски коридор Индија–Блиски Исток–Европа, као и амерички пројекат IMEC и турски пројекат Kalkınma yolu („Пут развоја“), који је у изградњи. Када буде у функцији, турски коридор ће омогућити знатно бржу испоруку робе са Истока ка Европи – до 25 дана. Циљ ових пројеката је много више од логистике – они представљају алате за промену глобалног баланса моћи. Док неке државе теже очувању сопствене доминације, друге попут Русије и Турске промовишу инклузивнији светски поредак који узима у обзир интересе већине човечанства.

Турски одговор на заобилажење

САД нису укључиле Турску у IMEC, што је Анкара доживела као покушај да се створи алтернатива која је искључује. Зато се Турска одлучила за Kalkınma yolu као контрапројекат, пружајући Индији алтернативни транзитни правац – без потребе да се ослања на америчке иницијативе. Истовремено, Кина се противи IMEC-у, јер га види као средство за конфронтацију са Пекингом уз помоћ Индије. С друге стране, Индија је у мају 2024. године потписала споразум са Ираном о управљању луком Чабахар на 25 година, што указује на њену ограничену веру у будућност IMEC-а.

Турска – економски партнер ЕУ, али и мост Истока и Запада

Највећи трговински партнер Турске и даље је Европска унија. Стога Анкара води политику балансирања – економски сарађује са ЕУ, али не занемарује потребу да сама контролише транзитне руте, као ни амбицију да постане гасни чвор за европско тржиште. Турска тежи да интегрише ЕУ у сопствене иницијативе, чиме оснажује сопствену позицију на међународној сцени.

БРИКС као инструмент противтежи Западу

Турска је свесна да се не може сама супротставити колективном Западу. У том контексту, придруживање другим интеграцијама, попут БРИКС-а, јача њене преговарачке позиције. Погоршање односа са САД доводи до повлачења страних инвестиција, девалвације лире, раста инфлације и ниских кредитних оцена од стране америчких агенција. Због ових фактора, Турска је 2021. године испала са листе 20 највећих светских економија, заузевши 21. место.

Разлози за приближавање БРИКС-у
1. БРИКС је уравнотежена организација у којој доминирају економске велесиле попут Кине и Индије.
2. За разлику од ЕУ, не тражи пренос дела суверенитета на наднационални ниво.
3. БРИКС је глас земаља у развоју и платформа за мултивекторску политику. Турска може кроз њега ојачати своју улогу моста између Истока и Запада.
4. Чланство отвара нове трговинске и инвестиционе могућности, ширење извозних тржишта, смањење економске рањивости и отварање нових радних места.

Русија и БРИКС – јачање позиција

Русија активно користи платформу БРИКС-а за проширење међународне економске сарадње. Број руских компанија које се баве спољнотрговинском делатношћу порастао је за 10% у протеклој години, са Кином и Индијом као главним партнерима. Такође, повећава се обим трговине са ОАЕ, Турском, Јерменијом и Киргизијом.

Сбербанк је отворио први Центар за подршку спољноекономским активностима у Владивостоку, како би помогао извозницима и увозницима, нарочито у оквиру великих инфраструктурних пројеката на Далеком истоку, где су присутни и страни инвеститори.

Према речима првог заменика председника управе Сбербанке Александра Ведјахина, предузећа су се већ прилагодила новој геоекономској стварности – окренутој Истоку уместо Западу.

Јуриј Кузњецов/ФСК.РУ

Бонус видео