ТАЈНИ ДОКУМЕНТ “134-25.0”: Тајна директива открива праву намеру блокада! ОВАКО ДО ИЗВОРА!

Појава документа названог „Директива 134-25.0“, за који се тврди да је усвојен на пленуму Правног факултета, отвара озбиљна питања о природи и циљевима студентских блокада које последњих месеци паралишу Београд и друге универзитетске центре. Према информацијама које је објавио таблоид Информер, иза студената не стоје само захтеви за правду и системске промене, већ конкретна политичка стратегија – излазак на изборе са сопственом листом и покушај политичког преузимања.

На први поглед, ради се о класичној тактици грађанског активизма: студенти се организују, износе захтеве, позивају на одговорност и институционалне реформе. Али документ „Директива 134-25.0“ баца другачије светло. У њему се говори о формирању изборне листе, додели мандата и кандидатурама. Кључна порука је јасна: студенти желе да сви остали актери одустану од избора и да се подршка усмери искључиво на њихову листу.

Ово практично значи покушај монополизације протеста и њихове инструментализације за директан улазак у политичку арену. Све приче о неполитичности, емпатији према жртвама и борби за правду, овим документом бивају потиснуте у други план. Јасно се исцртава стратегија или су студенти на листи коју сви подржавају, или се сви други проглашавају за саучеснике постојећег режима.

Таква врста ултиматума, по својој суштини, делује више као средство притиска него као демократска иницијатива. Иако студенти имају право да се политички ангажују, јавност има право да зна с каквим се агендама оперише у позадини протеста. Ако се већ иде на изборе, нека то буде отворено и без маски, а не кроз пленуме и „документе“ који се ваде као џокери из рукава.

На крају, без обзира на страну политичког спектра, остаје питање: да ли је блокада универзитета и градова, уз реторику „само ми представљамо народ“, заиста пут ка демократији или само нова маска старе жеље за влашћу?

„Директива 134-25.0“ не мора бити доказ завере, али јесте доказ намере. А намера је јасна – улазак у политику кроз рушење постојећих структура под изговором грађанске борбе. Да ли ће грађани то прихватити, зависи од њихове способности да препознају кад је у питању стварна борба за правду, а кад само борба за фотеље.