НАРКОМАФИЈА ОБЈАВИЛА РАТ ФРАНЦУСКОЈ ДРЖАВИ

НАРКОМАФИЈА ОБЈАВИЛА РАТ ФРАНЦУСКОЈ ДРЖАВИ.

Већ другу недељу у Француској трају организовани напади на затворе и њихово особље. Ова до сада невиђена појава већ се назива ванредном и драматичном, јер указује на катастрофално стање у француском пенитенцијарном систему. Док власти траже решење, затворски радници живе у страху и неизвесности.

Амра — симбол колапса

Последњих година Француска се суочава са драматичним порастом нелегалне трговине наркотицима. Подаци показују да је у периоду од 2023. до 2024. године обим нарко-трговине порастао за чак 130%. То је Француску довело међу водеће земље у Европи по броју илегалних продаја и конзумирања дрога.

Сходно томе, расте број и утицај организованих криминалних група. Оне се више не задржавају само на „традиционалним“ територијама, већ се шире по читавој земљи, а становништво све чешће осећа последице њиховог деловања.

Ситуација прераста у трагедију — пуцњаве су постале део свакодневице у бројним градовима. Последњих неколико година у овим обрачунима погинуо је велики број цивила, а убијања по наруџбини често извршавају малолетници. Ситуација се сваке године погоршава.

Парламентарна комисија основана 2023. године утврдила је да је у последњих неколико деценија обим нелегалне трговине наркотицима порастао петоструко.

Али прави аларм за власт и јавност представљао је бег једног од главних вођа криминалних кланова — Мохамеда Амре. Његов бекство из притвора, током којег су у нападу убијена два чувара, а тројица тешко рањена, показало је колико су криминалци организовани и дрски. Амра је касније ухапшен у Румунији и очекује се његова екстрадиција, али остаје питање: може ли се ово поновити?

„Закон Дарманена“ и почетак побуне

У децембру 2024. године министар правде Жералд Дарманен покренуо је иницијативу за усвајање новог закона против нарко-трафика. Основна идеја закона је да се најопаснији криминалци пребаце у посебне, строго чуване затворе, те да им се у потпуности укину контакти са спољним светом. Закон предвиђа пооштравање контрола и одузимање мобилних телефона затвореницима.

Доњи дом француског парламента већ је изгласао закон, а 28–29. априла очекује се коначно усвајање.

Криминалци су одмах реаговали — од 13. априла уследио је талас напада на затворе и њихове запослене. Пале се аутомобили запослених, нападају се њихове куће, пуца се из аутоматског оружја, па и Калашњикова, на зграде затвора. Радници свакодневно добијају претње — путем порука или у директним сусретима на улици.

DDPF и прикривени рат

Министар унутрашњих послова Брено Ретајо изјавио је 23. априла да је забележено 65 напада, укључујући и оне који су спречени. Одговорност за нападе преузела је Телеграм група „Заштита права француских затвореника“ (DDPF), тврдећи да су услови у затворима нечовечни због пренатрпаности (на 1. март 2025. године затвори су били попуњени 131%).

DDPF наводи и да су контроле којима су затвореници изложени понижавајуће. Полиција тренутно истражује ко стоји иза групе и ко координише нападе. Водећа теорија гласи да је ово освета организованог криминала због новог закона.

Штавише, појављују се и имитатори који немају директне везе са мафијом — пример је паљење возила код Лиона 22. априла.

Стручњаци указују да је ово заокрет: до сада је организовани криминал избегавао отворени сукоб са државом. Сада, међутим, делују као паравојне формације, што се може тумачити као објава рата држави и полицији.

Затворски систем у кризи

Јавност и политичари постављају питање: како је могуће да је мафија достигла овај ниво моћи и самопоуздања? Као главни разлози наводе се: слабљење државних институција, укидање програма рада са становништвом, нестанак комуналне полиције, пад квалитета образовања и дубока економска криза без изгледа за брзи опоравак.

Све ово довело је до социјалне ерозије коју сада попуњава криминал. Младима без перспективе мафија нуди новац, утицај и лојалност.

И министар Дарманен и премијер Франсоа Бајру сматрају да баш овако бурна реакција криминалног света доказује да је држава на добром путу — јер први пут озбиљно удара у срце мафијашке мреже.

Власти обећавају хитне мере за заштиту затворског особља. За сада, међутим, запослени у казнено-поправним установама живе у страху и депресији, а свака установа појединачно уводи мере самоодбране.

Регнум.ру

Бонус видео