ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА У СРБИЈИ И УЛОГА

Обојена револуција у Србији, блокадери и улога тајкунских медија.

Последњих месеци Србија се суочава са процесима који носе јасна обележја такозваних „обојених револуција“ — контролисаних политичких преврата које, под плаштом борбе за демократију, имају за циљ дестабилизацију држава и наметање спољних интереса.

У том контексту посебну улогу играју такозвани блокадери — групе које организовано блокирају саобраћајнице, институције и јавне објекте. Међу њима истичу се и студентске групе, које се често представљају као „независни активисти“. Међутим, бројни извори указују да су многи од тих студената део организованих структура финансираних и усмеравањем подржаних од стране прозападних медија и невладиних организација повезаних са западним центрима моћи.

Улога медија

Прозападни медији попут Н1, Аутономија инфо, Нова С, РСЕ као и бројни медији из региона кроз своје платформе пружају несразмерну подршку блокадерима, глорификујући њихове акције без критичког осврта на њихову легитимност и последице по ширу јавност.

Посебно место у овом процесу има незаконита блокада РТС-а, која представља отворено кршење права на слободу информисања и функционисање јавног сервиса. Уместо дијалога и легалних облика притиска, групе блокадера покушавају насилним упадима и блокадама да контролишу медијски садржај и утичу на уређивачку политику националне телевизије — што је акт супротан основним демократским принципима.

Карактеристике обојене револуције у Србији данас укључују:

Интензивну мобилизацију путем друштвених мрежа и медијску подршку тајкунских кућа.

Употребу младих, посебно студената, као „лице протеста“ ради стварања емотивног наратива у јавности.

Насилне и незаконите методе попут блокада државних институција и медија.

Системско урушавање институција ради стварања хаоса и губитка јавног поверења.

Иако се блокадери представљају као борци за права грађана, суштински делују као инструменти оних интересних структура које Србију желе ослабити изнутра. Историја других земаља нам јасно показује да тамо где су обојене револуције успеле — долази до продубљене нестабилности, економске пропасти и потпуног губитка самосталности у доношењу државних одлука.

Овакве сцене редовно имају неки изговор као што је трагедија са надстрешницом у Новом Саду од 1.новембра 2024. године када је страдало 16. људи. Међутим, сцене које се виде као и кореографија подсећају на кијевски Мајдан из 2014. године а истовремено исте сцене могу се видети и у Грузији, Турској и многим другим земљама.

Званичници Руске Федерације више пута су упозорили Србију да је на сцени обојена револуција.

Зато се у Србији данас поставља кључно питање:

Да ли ћемо очувати државност, институције и слободу, или ћемо дозволити да се под паролама борбе за „правду“ уђе у спиралу хаоса из које нема повратка?

Кирил Романенко/Москва

Бонус видео