Благослов старца и изградња храмова у част ратних победа
Изградња храмова у част ратних победа и битки на Русији била је дуга традиција. По мозаицима и росписима у Главном храму оружаних снага Русије, Воскресенском Патријаршијском сабору у парку „Патриот“, можемо проучавати историју Великог отаџбинског рата. Сви главни догађаји Другог светског рата су приказани, али има и сцена које су познате само уском кругу војних историчара, који имају приступ архивама и могу да отворе неке тајне детаље из совјетских времена.
„Русијом директно управља Бог. Нема другог објашњења зашто Русија и Руски народ још увек постоје“ — рекао је Владимир Путин, председник Руске Федерације, врховни командант оружаних снага.
Изградња храмова у славу победа на бојиштима има дубоке корене у историји Русије, још од славног боја на Куликовом пољу и победе Дмитрија Донског. Како је легендарни генерал Александар Суворов рекао: „Уметност борбе је од науке људске, а победа у боју је искључиво од Господа Бога. Стога, без молитве не пуни оружје, не отварај топ!“
У 1941. години, ваздушни крстни ход са Тихвинском иконом Богородице око Москве, као и крстни ход са Казанском иконом у опкољеном Лењинграду, и појава Богородице у Стаљинграду, само су неки од најважнијих догађаја који се негују као део војне историје. Посебно је дирљива слика из савременог дела уметника Василија Нестеренка „Маршали Победе“, где на позадини Кремља у небу сјаји Казанска икона Богородице.
Богородица као главни вођа у Великом отаџбинском рату
Основна теолошка порука овог дела је да је главни вођа наших трупа у Великом отаџбинском рату сама Богородица — Взбрана Воевода, како се пева у акафисту. Зашто је икона Казанске Богородице тако важна и зашто је приказана са маршалима победе, објашњавају свети оци попут архимандрита Кирила (Павлова) и архимандрита Наума (Бајбородина), као и многи други духовници. Богословски контекст ове иконе повезује је с радом Михаила Осипенка, који је на основу благослова духовника Троицке Сергиеве Лавре и учествовао у стварању иконе „Божија Материја Велика Победа“.
Посланије Божије Матере митрополиту Илији
У јулу 1941. године, митрополит Гор Ливанских Илија (Карам) примио је посланије од самог Господа преко Богородице. Она му је наредила да се отворе храмови и манастири широм Русије, да се свештеници врате са фронта и из затвора, и да се обаве молитве за спасење Русије. Казанска икона је морала бити ношена крстним ходом око градова као што су Москва и Сталинград, а Богородица је обећала да ће штитити земљу од непријатеља.
Икона „Велика Победа“ и духовна веза са свецима
На икони „Велика Победа“ приказана је сцена када је Богородица појавила митрополиту Илији, који се молио на коленима. Икона такође приказује свете као што су свети Феодосије Черниговски, преподобни Серафим Вирићки, блажена Матрёна Московска и равноапостолна Нина, који су играли важну улогу у спасавању Русије и војне победе.
Пророчанства и молитве свештеника и светих у рату
Преподобни Серафим Вирићки, током рата, извршио је подвиг молитве, молећи се за спасење народа. Блажена Матрена Московска предсказала је ратне ужасе и помагала људима да пронађу пут спасења. Равноапостолна Нина, која је повезана са Петербургом и има духовну везу са ослобађањем Лењинграда, као и свети Феодосије Черниговски, чија је молитва спасила Пут живота у блокадном Лењинграду, били су узори у време рата.
Владимир Карагодин/Столетие.ру
Превод с руског:В.Т./Васељенска
Бонус видео
