Европа – нарко пакао: Стари континент постаје светски центар трговине дрогом,Балкан транзит

Европа се убрзано претвара у глобално жариште трговине наркотицима, при чему по обиму илегалне трговине прети да надмаши чак и Јужну Америку. Чак је и Немачка, дуго сматрана уређеном и безбедном државом, постала кључна тачка у ланцу кријумчарења кокаина. Британски „Гардијан“ недавно је објавио текст под насловом: „Кокаин, корупција и мито: немачка лука под опсадом европских нарко картела“, у коме открива размере овог све опаснијег проблема.

У периоду од 2018. до 2023. године, количина заплењеног кокаина у Немачкој порасла је за невероватних 750%, чиме је ова земља постала једно од најважнијих чворишта у глобалној трговини дрогом. Али осим што повећава број зависника, овај прилив дроге подстиче и ширење корупције, па се чак и високи званичници доводе у везу са криминалним мрежама.

[irp]Тако је, након што је 2021. године у луци Хамбург заплењено 16 тона чистог кокаина, тужилац задужен за случај оптужен да је примао новац од банде коју је требало да гони. Јашар Г., некадашњи регионални тужилац, сумњичи се да је месечно добијао по 5.000 евра од нарко банде у замену за поверљиве информације и упозоравао их на хапшења. Ухапшен је након што је полиција ушла у траг шифрованој комуникацији између чланова банде.

Полиција је, поред ове заплене, у више наврата бележила да криминалне организације све више инфилтрирају лучку инфраструктуру – од радника у луци, преко обезбеђења, до возача камиона. У том свету користи се и посебан термин – hafeninnentäter – за људе из унутрашњости луке који сарађују с нарко картелима. Ове године, двојица радника из луке у Хамбургу осуђена су због преношења 480 килограма кокаина из Еквадора и напада на колегу који је покушао да пријави случај.

Уз све то, безбедносне службе у Хамбургу затражиле су да им се дозволи ношење аутоматског оружја, а покренута је и кампања како би се портски радници заштитили од уцена и покушаја врбовања од стране нарко група. Белгијска полиција је упозорила немачке колеге да један француски нарко картел планира оружану акцију у Хамбургу како би повратио заплењени кокаин.

Истовремено, приходи од кокаина све више постају видљиви и на улицама – некадашњи избацивач из чувеног хамбуршког квартa црвених фењера сведочи да викендом све чешће виђа младе људе у Фераријима, Ламборгинијима и скупоценим џиповима. „То нису паре од проституције, марихуане или превара. То су кокаинске паре“, каже он.

У Немачкој је откривена читава мрежа полицајаца и званичника који су радили за мафију – један официр у Баден-Виртембергу ухапшен је због сарадње с италијанском Ндрангетом, један у Хановеру због примања мита, док је у Франкфурту ухапшен члан полицијског одсека за наркотике. У Бону је један полицајац ухапшен јер је достављао поверљиве податке члановима мароканско-холандског нарко клана.

„Европа данас пролази кроз кокаинску грозницу“, каже Даниел Бромбахер из Европске канцеларије за борбу против транснационалног криминала. „Криминалци никада раније нису располагали оваквим капиталом, нити су имали овако јак подстицај да улажу у корупцију.“

Према речима криминолошкиње Зоре Хаузер са Универзитета у Кембриџу, Немачка дуго није желела да призна постојање организованог криминала. „Тек када је дошло до масовног прилива кокаина, проблем је постао видљив“, истиче она и додаје да комбинација неефикасне полиције, политичке пасивности и слабих закона, нарочито у погледу прања новца, као и претеране заштите личних података – чине Немачку идеалним местом за криминалне операције.

Слично је и у Француској. „Дроге ратују по целој земљи: деца и тинејџери се пуцају, убадају ножевима и живи спаљују, док шефови банди беже из притвора, а кокаин се појављује чак и на плажама“, пише британски „Дејли мејл“.

Нови француски министар унутрашњих послова Брюно Ретајо објавио је „рат нарко-отпаду“ након што је у Пуатјеу, у масовној тучи која је прерасла у пуцњаву, рањен петнаестогодишњак. До 600 људи учествовало је у обрачуну, а само дан након посете министра региону, један деветнаестогодишњак је избоден насмрт у предграђу Морепа, познатом по трговини дрогом.

[irp]Француска јавност и опозиција све више врше притисак на власт да предузме озбиљне мере, пошто се насиље и криминал изазвани наркотицима све више шире. У последњих неколико година, у Француској је забележено најмање 16 тежих напада повезаних са наркотицима – од Нима до Париза, а готово сваки дан доноси нове жртве.

Пуцњаве које су се некада везивале за Марсеј сада се дешавају и у Греноблу, Пуатјеу, Клермон-Ферану, Валансу и другим мањим градовима. У Валансу је убијен двадесетдвогодишњак, а држава се све више гуши у таласу убистава и наркотичког криминала.

Дрога и насиље у срцу Европе

Још један од потресних случајева догодио се у мају у предграђу Париза, где је шеснаестогодишњак изгубио живот након што је избоден ножем. Тројица младића, стара 14, 15 и 16 година, ухапшена су због овог напада, који је, према наводима полиције, повезан са територијалним обрачуном две банде. Само неколико дана касније, други тинејџер је такође убијен у сличним околностима. Министар унутрашњих послова Ретајо обећао је још оштрије мере и појачано присуство жандармерије.

Истовремено, полицијски синдикати апелују да је безбедносна ситуација измакла контроли. „Држава мора да поврати ауторитет“, наводи се у њиховом саопштењу, уз упозорење да многи предгради већ функционишу као нарко-зоне у којима важи „закон ћутања“, а мештани живе у страху. Сведоци све ређе желе да говоре, чак и анонимно.

Француска је само једна од жртава ширења нарко-криминала у Европи. У Белгији је почетком године откривено да мафијашке групе, пореклом из Албаније, Турске и Холандије, практично управљају луком у Антверпену, која је постала главна улазна тачка за кокаин из Латинске Америке. Многи радници луке су под контролом мафије, а белгијски тужиоци су признали да не могу да прате све нивое корупције.

Италија, иако има дугу историју борбе против организованог криминала, данас се све више суочава са проблемом повратка старих кланова – нарочито калабријске Ндрангете – који користе новац од дроге да би се инфилтрирали у легалне токове, укључујући јавне тендере, некретнине и политичке кампање.

Балкан као транзит и складиште

На Балкану, као кључном транзитном региону за хероин и канабис, све је више доказа да мафијашки картели отварају „испоставе“ у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Албанији. Новац од дроге пере се преко угоститељства, ноћних клубова, лажних грађевинских пројеката и криптовалута.

Сведочанства која долазе са терена говоре о генерацијама младих које виде диловање као једину реалну „каријеру“, а број убијених у обрачунима само у Србији и Црној Гори последњих година премашује бројке из ратова 90-их – само што је сада мотив профит, а не идеологија.

Картели – невидљиви владари нове Европе

Према извештају Европског центра за праћење дрога (EMCDDA), Европа је данас не само највеће светско тржиште кокаина након САД, већ и најбрже растуће тржиште синтетичких дрога попут амфетамина и екстазија. Трговина дрогом постала је економски мотор који, у неким деловима континента, замењује чак и државне институције.

Криминалци, уз помоћ банкарских рачуна у парадржавама, корупције у полицији и правосуђу, као и апатије политичких елита, граде паралелне системе – градове под својом контролом, мреже моћи и утицаја, све под велом нормалности. Њихови шефови ретко се појављују у медијима или јавности – живе у дубокој сенци, али делују са прецизношћу корпорација.

Игор Веремејев/Столетие.ру

Бонус видео