Болесници секли торту са ликом председника Вучића, тужилаштво за високотехнолошки криминал ћути

Снимак са приватне прославе рођендана на којем се сече торта са ликом председника Србије Александра Вучића, поново је отворио питање улоге и одговорности тужилаштва у случајевима који прелазе увелико границу слободе говора и улазе у поље претње и подстицања на насиље.

На снимку који се појавио на Тиктоку, особа која сече торту јасно симулира показује како „пресеца врат и лице председника“, уз навијање присутних гостију који дају савете „како да му се одсече глава“. Сцену прати песма „Срећан рођендан“, аплауз и повици одобравања, док се нож на крају забија у средину торте, тачније у само лице председника. Видео је изазвао осуде на друштвеним мрежама, али и захтев за хитну интервенцију правосудних органа.

Безбедносни органи наложили су да се случај испита, подносећи предмет Посебном одељењу за високотехнолошки криминал. Међутим, главни тужилац тог одељења Борис Мајлат изјавио је да у снимку не види елементе кривичног дела, и упркос чињеници да је дело извршено на друштвеним мрежама, што спада под његову надлежност, он је проследио случај основном тужилаштву.

Оваква одлука није чудна, посебно ако се има у виду чињеница да је ово само један у низу случајева у којима је исто тужилаштво одбило да поступа, укључујући и предмет у вези са политичарем Здравком Поношом.

Тада је Борис Мајлат био јавно похваљен од стране Поноша,, који је навео да га је „Мајлат спасио незаконитог хапшења“ када је одбио наређење Вишег јавног тужилаштва у Београду, да га приведе због објаве на друштвеним мрежама. Понош је тада истакао да „још има тужилаца који раде по закону“, указујући управо на Мајлата као пример професионалног отпора притисцима.

По оцени дела јавности и правних стручњака, постоји јасан образац понашања код тужилаца блиских врховној тужитељки Загорки Доловац, у који, поред Мајлата, спадају и Ивана Поморишки (Треће основно тужилаштво), Бранко Стаменковић (бивши тужилац за ВТК), као и Бранислав Лепотић, виши јавни тужилац у Новом Саду.

Наводи се да управо ови тужиоци континуирано одбијају да реагују у случајевима у којима су мета присталице власти, или у ситуацијама где је присутан организовани облик претње, ширења панике или политичког насиља. Критичари тврде да је реч о „паралелној структури унутар правосуђа“ која делује под политичком заштитом и има за циљ да подрива институционални систем, кроз селективну примену закона.

Саговорници из правних кругова подсећају да се у демократији слобода изражавања не сме користити као параван за подстицање насиља, нарочито не у контексту метафора насиља према шефу државе. Случај торте са ликом председника, ма како неки тумачили као „сатиру“, у контексту навијања за сечење и аплаудирања „убоду у лице“, по њиховом мишљењу захтева озбиљну правну анализу, а не одбацивање по аутоматизму.

Софија Марић