Четник на листи хрватског ХДЗ-а? Мили Боже, чуда великога!

У политичком позоришту апсурда, нова представа одиграва се у општини Цивљане, надомак Книна. На изборној листи Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), странке која се традиционално позиционира као симбол хрватске државности, појавио се кандидат по имену Славко Четник . Да, добро сте прочитали, Четник.

Славко Четник, Србин из Цетине, други је на листи кандидата ХДЗ-а за предстојеће локалне изборе у општини Цивљане, најмањој општини у Хрватској са свега 460 пријављених становника, од којих већина фактички више не живи тамо . Његово презиме, које је деценијама у очима многих Хрвата било синоним за непријатеља хрватске државе, сада се појављује на листи странке коју је основао први председник Хрватске, Фрањо Туђман, познат по својим изјавама о „чишћењу“ Хрватске од четника

Овај необичан спој изазвао је буру коментара, како на друштвеним мрежама, тако и међу локалним политичарима и становницима Шибенско-книнске жупаније. Док неки ову ситуацију виде као знак да политика може надвладати старе поделе и предрасуде, други је доживљавају као несвакидашњу мешавину локалног фолклора и политичке ироније .

Цивљане, општина површине 104 км², већ се годинама суочава са озбиљним инфраструктурним, економским и демографским проблемима. Смештена између Врлике, Сиња и Книна, често се описује као „маргина маргине“ . Управо у таквом простору, где национална припадност носи дубоко укорењену симболику, кандидат с презименом Четник и српским пореклом улази у локалну политику под заставом странке која се традиционално перципира као чувар хрватског националног идентитета.

Славко Четник је предузетник из Старе Пазове у Србији, који се у Хрватској бави сточарством и има регистровано породично пољопривредно газдинство (ОПГ), што му омогућава кандидатуру на локалним изборима у Цивљанима .

Без обзира на различите интерпретације, било да га се доживљава као симбол политичке ширине или као редак пример балканског апсурда, Славко Четник свакако неће проћи незапажено. Његова кандидатура остаје као подсетник да је на Балкану, где је историја увек лична, а политика често карикатурална, презиме понекад јаче од програма.

Мили Боже, чуда великога шта све нећемо доживети!