Русију провоцирају да организује безбедносне зоне:

Током ноћи у Брјанској области дошло је до урушавања аутомобилског моста на путнички воз који је пролазио испод, док је ујутру у Курској области забележено слично урушавање. Према првим информацијама, у оба случаја ради се о подметању експлозива.

Политиколог Андреј Лазуткин прокоментарисао је могуће циљеве ових диверзија:

— Дуж целе линије фронта, посебно ка Сумској, Харковској и вероватно Черниговској области, појачавају се борбена дејства, јер је Русији ослобођена Курска групација. Већ је било говора о формирању и проширењу заштитних (буферних) зона дуж украјинске границе. Диверзије усмерене на уништавање железничке и друмске инфраструктуре – мостова, надвожњака – имају за циљ нарушавање логистике у пограничним областима, где је ионако слаба путна мрежа.

Осим тога, додаје Лазуткин, овакве акције могу имати и политички мотив – застрашивање и вршење притиска на руску власт. Крајњи циљ би могао бити да се Русија примора на одустајање од летње офанзиве и да прихвати тридесетодневно примирје под условима Кијева. Вероватно ће се и током преговора у Истанбулу Кијев позвати на овакве акције и запретити наставком саботажа уколико не добије уступке – што подсећа на тактику из времена Другог чеченског рата.

Међутим, каже Лазуткин, реално је и раније било јасно да састанак у Истанбулу тешко да ће донети неки позитиван исход. Због тога Кијев, према његовим речима, вероватно и независно од преговора планира наставак оваквих акција, укључујући и могућу „рат пруга“ током лета. Украјинска војна обавештајна служба (ГУР) званично је прихватила концепцију „асиметричног рата“, што подразумева методе као што су атентати, тероризам и друге психолошке и прљаве методе борбе, с циљем сталног деморалисaња противника.

Најузнемирујући део ових догађаја је питање: одакле је уопште дошла велика количина експлозива неопходна за рушење бетонских мостова у прифронтовским областима? Најмање што је за тако нешто потребно јесте прикривен транспорт преко линије фронта, било ваздушним путем, било теретним возилима.

С друге стране, могућ је и другачији сценарио – да се Русија управо овим нападима гура ка одлуци да организује буферне зоне и одустане од преговора. У прошлости су сличне одлуке доношене тек након крупних инцидената, што значи да „рат пруга“ Западу служи као погодан изговор за продужење конфликта.

Запад тако ствара „виљушку“ у којој оба исхода њему одговарају: или ће Русија бити приморана на примирје како би Украјина добила време за наоружавање, или ће одбити преговоре, чиме ће се наставити рат. У оба случаја, потписивање стварног, праведног мировног споразума остаје немогуће.

В.Т./Васељенска

Бонус видео