СТУДЕНТИ ТРАЖЕ ПУШТАЊЕ ДЕКАНКЕ КОЈА ЈЕ ОШТЕТИЛА БУЏЕТ ЗА 181 МИЛИОН ДИНАРА : Релативизација кривичних дела уобичајена пракса међу блокадерима

Након хапшења деканке Медицинског факултета у Новом Саду, професорке Снежане Бркић, која је осумњичена да је злоупотребом службеног положаја оштетила буџет Србије за 181 милиона динара, студенти који су већ месецима у блокади факултета огласили су се са захтевом да се она пусти на слободу, тврдећи да је овде реч о репресији над блокадерима и њеној подршци студентском отпору и противљењу онлајн наставе.

У саопштењу које су објавили на друштвеној мрежи Твитер, самозвани студенти навели су да не желе да улазе у законитост поступка, али постављају питање да ли је у питању још један облик репресије над онима који се противе власти. Додају да деканка Бркић „активно подржава студенте“, да је хапшење уследило након што је пружила отпор онлајн настави, и да су на тај начин институције употребљене за политичко дисциплиновање непослушних.

„Деканка Бркић је активно подржала студенте током протеста и од почетка се јасно залагала против увођења онлајн наставе. Ово хапшење долази у тренутку када студенти већ месецима траже решавање својих проблема, а управо је наша деканка била један од ретких чланова академске заједнице који су стали уз нас.“

Овакви ставови настављају се на исти образац који блокадери користе и у случајевима хапшења активиста и учесника блокада, свако привођење приказује се као вид политичке репресије, без обзира на тежину кривичних дела за која се терете приведени, ширећи на тај начин свест о некажњивости оних који учествују у блокадама и наводећи их да чине свакаква кривична дела, јер ће иза њих стати блокадери и вршити притисак на институције док се оптужени не ослободе.

Посебно је застрашујуће што се на исти начин јавности обраћају и поједини носиоци правосудних функција, попут јавне тужитељке Бојане Савовић, која је у јавним наступима више пута релативизовала хапшења активиста, тврдећи да „што је бунт већи, власт је слабија“, те да ухапшени временом губе страх и постају „хероји борбе“.

Наши саговорници упозоравају са овакве поруке, посебно када долазе из самог правосудног система, воде ка рушењу основних постулата правне државе. Законитост и казнена политика не смеју зависити од тога да ли се осумњичени политички слажу са влашћу или се против ње боре на улицама, што у случају тужитељке Савовић, али и других појединаца из правосудног система, није случај.

Истрага о случају Снежане Бркић, у којем се сумња на злоупотребе службеног положаја и штету буџету Србије од преко 180 милиона динара, води се пред Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

Милутин Недељковић / Васељенска