Европи прети нагло захлађење – парадокс глобалног загревања

Иако се свет суочава са глобалним загревањем, Европа би могла да доживи супротан ефекат – изненадно и драстично захлађење током зиме. До овог закључка дошли су холандски климатолози са Универзитета у Утрехту, који су у свом истраживању моделирали могуће последице колапса Атлантске меридионалне опрокиђујуће циркулације (AMOC) – система океанских струја који снажно утиче на климу Европе. Резултати су објављени у научном часопису Geophysical Research Letters.

Према моделима, чак и релативно умерено повећање глобалне температуре од 2°C може довести до скоро потпуног прекида овог океанског система. Последице би биле драматичне: у Лондону би температуре зими могле да падну и до -19°C, у Единбургу до -30°C, а у Скандинавији чак и до -50°C.

„Парадоксално је то што глобално загревање може довести до екстремног хлађења у Европи. Топљење арктичког леда ремети кретање топлих вода које тренутно одржавају блажу климу на европском континенту“, објаснио је водећи аутор студије Рене ван Вестен.

Научници посебно упозоравају на драстичан сезонски дисбаланс: док би зиме постале знатно оштрије, летње температуре не би претрпеле значајније промене. Осим тога, очекују се смањене падавине и убрзан пораст нивоа мора.

Истраживачи наглашавају да се колапс AMOC-а може догодити нагло, чим се пређе критична тачка. Зато апелују да се европске стратегије за прилагођавање климатским променама хитно ревидирају – узимајући у обзир и могућност оваквих екстремних климатских обрта.

В.Т./Васељенска

Бонус видео