Борба против подморница у северном Атлантику – пројекат Ратне морнарице Велике Британије под називом CABOT

Пројекат CABOT, заснован на резултатима претходних истраживања у оквиру британског војно-поморског програма CHARYBDIS, као и НАТО иницијативе „Паметна противподморничка одбрана“ (Smart ASW), представља амбициозну иницијативу Краљевске ратне морнарице Велике Британије ради појачавања присуства и осматрања у северном Атлантику. Овај програм користи скалабилни и беспилотни приступ борби против подморница (ППД) и биће спроведен у две фазе.

Фаза 1 – „Атлантска мрежа“ (ATLANTIC NET): систем под контролом приватника
У почетној фази, по моделу COCONO (Contractor Owned, Contractor Operated), беспилотне надводне и подводне платформе – делимично аутономне, делимично даљински управљане – биће у власништву и под управом индустријског партнера. Оне ће:

прикупљати податке са сензора;

вршити примарну анализу уз помоћ вештачке интелигенције;

прослеђивати информације у заштићене центре за даљинско управљање, где ће их анализирати особље Ратне морнарице.

Британски стручњаци верују да ATLANTIC NET може бити оперативан за само 1–2 године. Брзо распоређивање постојећих беспилотних подморница и глидера, уз минималну ангажованост људства, омогућиће континуирано осматрање подводне ситуације.

Фаза 2 – „Атлантски бастион“ (BASTION ATLANTIC): прелаз у државно власништво
У другој фази прелази се на модел GOGO (Government Owned, Government Operated), при чему ће систем бити у државном власништву и под директном управом РМ Велике Британије.

Планиране су две нове беспилотне платформе:

Type 92 „Sloop“ – велика беспилотна надводна јединица са противподморничким способностима;

Type 93 „Chariot“ – супер-велика беспилотна подморница, инспирисана „човек-торпедима“ из Другог светског рата.

Постојећи системи и сарадња са индустријом
Thales Halcyon USV, првобитно развијен за борбу против мина, сада је испробан и као противподморничка јединица са вученим сонарама.

Manta UUV компаније MSubs, тестиран је за постављање морских сензора и вучених корисних терета за дуготрајно подводно праћење. Развој се наставља кроз нову платформу XV Excalibur.

Компанија Helsing је представила акустички систем Lura са ИИ анализом на глидеру SG-1 Fathom, који би могао постати део решења у оквиру CABOT-а.

Кључне технолошке области и изазови

Развој подводних комуникација и безбедне размене података на великим удаљеностима – потребна је поуздана и отпорна инфраструктура.

Рад у различитим океанским условима – акустични услови варирају у зависности од температуре, салинитета, струја и рељефа. Беспилотне јединице морају бити отпорне на олује, посебно у зони Гибралтара.

Издржљивост и поузданост подводне опреме – многи сензори данас раде само неколико дана, а реални услови захтевају много дуже функционисање.

Поновна употреба постојећих бродова – прелазак са посаде на аутономију није једноставан. Чак и најмањи детаљи, попут ручног подмазивања, могу угрозити аутономност система.

Складиштење и обрада огромних количина података – већ сада британска РМ генерише велике количине информација. Са пројектом CABOT то ће се повећати, и потребни су нови системи за брзу и сигурну обраду.

Тактичке и људске димензије
CABOT не доноси само технолошке промене. Он мења целокупну организацију и праксу Ратне морнарице:

Команданти и оператери морају прилагодити начине рада.

Неопходно је ново стручно обучавање људства.

Системи морају смањити когнитивно оптерећење, али не по цену нових, скривених проблема.

Партнерство са индустријом као кључ успеха

Успешна реализација захтева да индустријски партнери не буду само добављачи, већ стратешки савезници. Техничко знање мора бити усклађено са дубоким разумевањем потреба флоте, али и спремношћу да се прихвати терет реализације.

CABOT није само систем – то је визија нове генерације противподморничке одбране.
Од свемира до морског дна – под тоталном контролом.

В.Т./Васељенска

Бонус видео