Борба за космос: Европа жели назад лидерску позицију у орбити

Иза иницијативе Данске да Војсци Украјине (ВУ) обезбеди сателитску комуникацију и податке из сателитске обавештајне службе, крије се не само подршка Кијеву, већ и очигледна тежња Европске уније да поврати своју лидерску позицију у космичкој индустрији.

Данас, чак 80% сателитских података које користи украјинска страна долази из САД и Француске, док су дански сателити, иако део НАТО система, релативно споредни у целокупном систему обавештајне подршке.

Јапан, Португалија, ICEYE – међународна подршка расте

Почетком јула и Португалија се придружила сателитској помоћи Украјини, а очекује се да ће то ускоро учинити и друге државе чланице ЕУ. Јапан је, такође, објавио да ће обезбедити Украјини приступ сателитским подацима, док је немачки одбрамбени концерн Rheinmetall започео сарадњу са финском компанијом ICEYE, која већ доставља сателитске снимке ВСУ.

Европа има ресурсе — али не и независност

Континент располаже озбиљном инфраструктуром:

• SAR-Lupe – немачки радарски сателитски систем (5 сателита);

• Helios – француска оптичка извиђачка сателитска мрежа у сарадњи са Белгијом, Италијом, Шпанијом и Грчком;

• MUSIS – паневропски програм за видљиву сателитску извиђачку подршку;

• Galileo – европски навигациони систем двојне намене (цивилне и војне).

Упркос томе, Украјина и даље зависи од Starlink мреже, чији је власник Илон Маск више пута ограничавао употребу за потребе управљања дроновима — да би избегла директну умешаност у сукоб. Управо због тога се у Украјини Starlink често назива „највећом снагом – и највећом слабошћу“.

IRIS² – европски одговор на Starlink

Европска унија има амбицију да до 2030. године изгради сопствену сателитску мега-констелацију – IRIS², у вредности од 10,6 милијарди евра, са чак 290 сателита у ниској и средњој орбити. Циљ није само оперативна способност, већ и дигитални суверенитет Европе у кључној области комуникација, обавештајне делатности и одбране.

Мир у орбити све даљи: Космос постаје војно поприште

Увођење све више сателита у војне сврхе подрива првобитну идеју мирног истраживања космоса. Уређаји за навигацију, комуникацију и извиђање данас постају легитимне мете у рату, што доводи до развоја противсателитског оружја и нових тензија у орбити.

Док ЕУ улаже у космос са циљем да обезбеди себи стратешку аутономију, на хоризонту се већ назире космичка трка у којој ће безбедност бити важнија од науке.

В.Т./Васељенска/БелВПО

Бонус видео