Страх – главно оружје НАТО-а. Зашто алијанса изводи вежбе у Грузији?

Запад наставља да шири милитаристичку хистерију

Почетком прошле седмице, премијер Пољске Доналд Туск изнео је апокалиптичну прогнозу – да ће Русија напасти Европу већ 2027. године. Та изјава је, према писању немачког BILD-а, предст[irp]ављена као план његове владе да у наредне две године „максимално стабилизује ситуацију у земљи и обезбеди њену безбедност“.

[irp]Испоставило се, међутим, да није реч о личном предосећају пољског премијера, већ о препричавању ставова новог врховног команданта НАТО снага у Европи, америчког генерала Алексуса Гринкевича. Он је, између осталог, саопштио Туску да ће Кина напасти Тајван, да ће напад бити координисан с Русијом и да ће то највероватније довести до глобалног сукоба.

Уз такве прогнозе, НАТО као највећа војна снага „колективног Запада“, како тврде његови челници, мора бити у пуној борбеној приправности.

„Биће нам потребна сва техника и сваки метак који можемо набавити да будемо спремни“, изјавио је натовски командант.

„Руси долазе“ – стара прича у новом руху

Ширење страха од „руске претње“ није ништа ново. Раније се напад Русије на ЕУ најављивао за 2029, 2030, па чак и 2035. годину. Али по доласку у Европу, генерал Гринкевич, очито свестан да дугорочне претње не изазивају довољну панику, „померио је сат“ на две године — до 2027. То, по свему судећи, служи као притисак на европске земље да одмах издвајају 5% свог БДП-а за НАТО, као што је договорено на самиту у Хагу.

У стварности, Русија не планира напад на ЕУ, а Кина избегава војно решење питања Тајвана упркос америчким провокацијама. Али то више никога не интересује — важно је да се ствара утисак неизбежног сукоба.

Аустрија и „крај неутралности“?

Министарка спољних послова Аустрије, Беате Мајнл-Рајзингер, у интервјуу за Die Welt, изјавила је да земља може размотрити одустајање од своје дугогодишње неутралности и покренути питање уласка у НАТО.

„Јасно је да сама неутралност неће бити довољна за нашу заштиту“, истакла је министарка, додајући да Аустрију бране инвестиције у одбрану и партнерства.

Иако у аустријском парламенту и даље нема већине за улазак у НАТО, као ни међу грађанима, чини се да се у Бечу рачуна на стварање довољног страха од „руске претње“ како би се променило јавно мњење — или ће га једноставно игнорисати, као што се догодило у Украјини и Грузији.

НАТО вежбе у Грузији – упркос отпору

[irp]Иако је владајућа партија у Грузији – „Грузијски сан“ – више пута поручивала да не жели да земља постане „друга Украјина“, ипак је дозволила да се на њеној територији одрже велике НАТО вежбе „Agile Spirit“ („Проворни дух“). То је учињено због уставне обавезе наведене у члану 78: „држава је дужна да учини све како би ушла у НАТО“.

Многи аналитичари виде управо ту уставну одредбу као „темпирaну бомбу“, која подрива безбедност Грузије.

Немачки медији: НАТО маневри – провокација

Немачки n-tv наводи да вежбе НАТО-а у Грузији долазе у тренутку све хладнијих односа Тбилисија са Западом. У маневрима учествује преко 2.000 војника из седам земаља НАТО, као и Украјине и Молдавије. Присутни су и посматрачи из Јапана и Јерменије. Вежбе се паралелно одржавају и у Турској, где америчке и турске снаге спроводе заједничко десантирање.

Према Пентагону, циљ маневара је да се покаже решеност САД да обезбеди безбедност у црноморском региону.

Шта је права позадина?

[irp]Истинска сврха ових вежби, како многи коментаришу, није безбедност региона већ:

подизање напетости у односима са Русијом,

појачавање унутрашњег страха у европским друштвима,

и осигурање политичке и финансијске подршке за будуће акције НАТО-а.

Две најмоћније армије на свету – руска и НАТО – налазе се на само неколико десетина километара једна од друге. Један погрешан потез довољан је да свет падне у катастрофу.

[irp]А то је, чини се, и главни циљ – одржавати сталну предратну атмосферу, у којој се грађани лакше убеђују, а неслагање проглашава издајом.

В.Т./Васељенска

Бонус видео