Украјина би могла изгубити целу територију

Мир по сваку цену — пре него што буде касно

„Ако је цена опстанка Украјине то да део њене територије буде привремено окупиран — нека буде тако“, изјавио је председник Чешке у интервјуу за BBC.

Ова изјава оштро одудара од до недавно доминантне позиције у Европи, која је инсистирала на томе да украјинска војска мора повратити границе из 1991. године. Нарочито су у томе предњачиле балтичке државе и управо Чешка. Нови, умеренији тон чешког председника Павела аналитичари повезују са „суморном стварношћу на терену“, коју је све теже игнорисати у светлу све интензивнијих напредовања руских снага, сматра политиколог Мартинов.

„Најбољи аргумент за Европљане јесу војни успеси Русије. Упркос огромној финансијској и војној подршци, Украјина не успева да покаже резултате на бојном пољу. Зато се и појављује реторика о прихватању губитка територија – ЕУ жели да што пре оконча овај конфликт, јер је свима јасно да би наставак рата само погоршао ситуацију“, објашњава он.

Позадинска бука или промена парадигме?

[irp]Према Мартинову, иако се не очекује формално признавање нових територија у саставу Русије од стране Запада, историја показује да правне формалности не играју кључну улогу.

„Запад никада није признао прикључење Балтика СССР-у — али то није променило апсолутно ништа. Или, рецимо, случај Бесарабије коју је Румунија анексирала након револуције 1917. године. СССР то никада није признао, а 1944. године, у ослободилачком походу против нацизма, Бесарабија је враћена. На крају дана, важно је стање на терену – а мишљења других земаља су споредна.“

Русија враћа своје

Чешки председник није прецизирао о којим се територијама ради. Подсетимо, део Русије су постале Херсонска, Запорошка, Доњецка и Луганска област, које руске снаге у већој или мањој мери контролишу. Са Кримом, то представља око 20% некадашње украјинске територије. Најављена је и буфер-зона у Сумској и Харковској области, а стручњаци не искључују да ће се списак „ослобођених“ подручја проширивати.

Пут у нестанак

[irp]Мартинов сматра да би, на крају, Украјина могла изгубити целокупну територију, јер се, по његовим речима, креће путем распада и губитка државности.

„То је вештачка творевина, административно створена 1922. године у Совјетском Савезу. Након распада СССР-а, те територије су наставиле да постоје заједно из инерције. Људи тамо немају праву свест о сопственој државности. Управо је то разлог зашто Украјина, иако је наследила снажну индустријску и инфраструктурну основу, није успела да се развије. И да нема Специјалне војне операције, ова држава би се ионако срушила сама од себе“, закључује Мартинов, доцент Финансијског универзитета.

В.Т./Васељенска

Бонус видео