Пашињан предао Зангезур, Америка добила коридор и званично ушла на Кавказ!

Трилатерална декларација потписана у Вашингтону, уз посредовање Доналда Трампа, представљена је као „историјски мировни споразум“ између САД, Азербејџана и Јерменије. Али ако се одбаци дипломатски целофан, суштина је врло јасна: Јерменија уступа кључни геополитички ресурс, Зангезур, а Америка добија нову војну и политичку тачку упоришта на самом југу Кавказа, директно на граници са Ираном.

Део документа посвећен пројекту „Трампов пут за међународни мир и просперитет (TRIPP)“ дефинише нови транспортни коридор који ће повезивати Азербејџан са Нахичеваном и Турском преко јерменске провинције Сјуник. Оно што је у Бакуу одавно познато као „Зангезурски коридор“ сада ће, по први пут, бити под директном контролом Сједињених Држава. И то не симболичном, већ оперативном: обезбеђење ће вршити америчке приватне војне компаније.

Овим потезом Вашингтон је практично елиминисао Русију са тог дела границе, где је до сада деловала руска гранична служба. То значи да Москва губи не само тактички положај, већ и симболичку улогу гаранта безбедности Јерменије, улогу коју је држала од распада СССР-а.

Распуштање Минске групе ОЕБС-а, наведено у декларацији, још је један сигнал да САД преузимају комплетно посредовање у јерменско-азербејџанским односима. То је дипломатска ликвидација формата у којем су до сада заједно седели Русија, Француска и САД, сада остаје само Вашингтон.

За Иран, ситуација је још алармантнија. Званични Техеран је и раније најављивао да ће се супротставити било каквом коридору који би физички повезао Азербејџан са Турском преко јерменске територије. Сада, уз америчко војно присуство тик уз своју северну границу, Иран добија директну безбедносну претњу – не посредну, него институционализовану и легализовану.

У Бакуу ову ситуацију доживљавају као чисту победу: укинуте су санкције из 1992, потписан је меморандум о стратешком партнерству са САД, а добили су и коридор, без испаљеног метка. Званичници чак отворено поручују: „Русија нам више није газда. Имамо новог господара – Америку.“

А шта добија Јерменија? Одговор је, у најмању руку, маглу. Пашињанова влада у Вашингтону добија аплауз, али у Јеревану расте незадовољство и оптужбе да је држава увучена у геополитички аранжман чије последице могу бити погубне. За Јерменију, ово је губитак територијалног и политичког суверенитета у једном од најосетљивијих региона.

Ово није крај конфликта у Нагорно-Карабаху, нити на Кавказу у целини. Ово је почетак нове фазе у којој САД улазе са војском и инфраструктуром, Иран се припрема за одговор, а Русија покушава да пронађе начин да поврати утицај. Јерменија, у међувремену, плаћа цену као нова транзитна тачка великог рата за контролу Кавказа.

Милутин Недељковић / Васељенска