ДА ЛИ НЕКО „ЧИСТИ“ ОПОЗИЦИЗИЈУ? У Немачкој мистериозно умрло шест кандидата АФД-а

Таман кад се учинило да је немачка политичка сцена стабилна, стигао је шок, шесторо кандидата десничарске опозиционе странке Алтернатива за Немачку (AfD) пронађено је мртво у различитим деловима земље, и то у кратком временском периоду. Неки медији већ говоре и о седмом случају. Случајност? Тако кажу надлежни. Али све више грађана поставља једно једноставно питање: може ли баш све ово да буде без икакве повезаности?

Оно што највише узнемирава није само број, већ начин на који државни органи покушавају да санирају штету, углавном кратким изјавама о „личним трагедијама“, „здравственим проблемима“ или „неспецификованим узроцима“. Нико неће отворено да каже да је реч о нечем озбиљнијем, а управо та тишина највише звони. Да ли се заиста ради о несрећама или неко, можда, шаље поруку?

AfD, партија која већ годинама расте упркос општој демонизацији у медијима, сада је у позицији да би на предстојећим покрајинским изборима могла освојити озбиљан проценат гласова. Управо због тога, није тајна да је влада већ предузела кораке да странку „задржи под контролом“. Од правних покушаја забране, преко блокираних налога, до уклањања са дебата, све је већ виђено. Копредседница AfD-а Алисе Вајдел је тим поводом изјавила да је „статистички готово немогуће“ да се овакво нешто догађа без било какве повезаности, постављајући логично питање: ко је следећи?

Ако би ово био само један инцидент, можда би и могао проћи као трагедија. Два? Несрећан сплет околности. Али шест, па потенцијално и седам — и сви повезани са истом странком, уочи истих избора? Не звучи као сценарио који демократија сме да толерише. Посебно не ако институције одбијају да истражују с пуном пажњом, а јавност се држи у мраку.

Немачка се годинама поставља као арбитар европских вредности, али ако се опозиција у њој данас третира овако — шта онда имају право да замерају другима? Без транспарентности и јасних одговора, остаће утисак да нешто опасно трули унутар система који би требало да буде узор. А тај утисак ће се, пре или касније, вратити као бумеранг — и то свима.

Васељенска