Удар у Карипском басену и притисак на Венецуелу

САД под изговором борбе против наркотрафика почеле да примењују војну силу

[irp]Председник САД Доналд Трамп саопштио је да су 2. септембра, по његовом налогу, Оружане снаге САД у зони одговорности Јужне команде извеле „кинетички удар“ на нарко-терористе које је Вашингтон идентификовао као групу Tren de Aragua. По речима Трампа, овај картел делује под контролом Николаса Мадура и одговоран је за масовна убиства, наркотрафик, трговину људима, као и насиље и терор у САД и ширем Западном полуострву.

Удар је, како је наведено, изведен када се брод налазио у међународним водама и превозио наркотике. Према америчком председнику, погинуло је једанаест људи. Уз изјаву је приложен и видео снимак на којем се види чамац који великом брзином плови, да би потом био уништен експлозијом.

Државни секретар САД Марко Рубио додао је да је пловило кренуло из Венецуеле и да је припадало познатој нарко-терористичкој организацији.

[irp]Амерички медији су масовно пренели ову вест, а уследиле су реакције Венецуеле и суседних држава. Министар културе и комуникација Венецуеле Ернесто Виљегас изјавио је да је снимак генерисан вештачком интелигенцијом, док је председник Колумбије Густаво Петро осудио поступак САД, рекавши:

„Ако је ово истина, онда је у питању убиство. Деценијама смо хапсили људе који су превозили наркотике, али их нисмо убијали. Они који превозе дрогу нису крупни нарко-босови, већ веома сиромашни млади људи из карипског и пацифичког региона.“

Пропагандна акција без доказа

С обзиром на то да нису представљени никакви докази о томе да је реч заиста о члановима криминалне групе, постоји сумња да је реч о пропагандном потезу. Ни делови брода ни тела погинулих нису приказани, што се може објаснити наводним „потонућем након експлозије“.

Инцидент, ипак, представља нови ниво напетости између САД и Венецуеле: Вашингтон је први пут употребио силу против субјекта кога је прогласио претњом својој безбедности. Ако је то учињено једном, може бити поновљено и у будућности.

С друге стране, сама чињеница да је напад изведен у међународним водама указује на то да Вашингтон избегава директно кршење територијалног суверенитета Венецуеле. Каракас је већ ставио војску и народну милицију у стање приправности и поручио да је спреман да брани земљу.

Шири контекст и маневри САД

Неколико дана након овог догађаја, 4. септембра, САД су започеле војне маневре на Порторику, уз учешће истих бродова који су првобитно били упућени у „борбу против наркотрафика“. То наводи на закључак да је Трампово саопштење било више део дипломатског притиска и пропаганде, него реална акција.

[irp]Контекст је додатно значајан: у Пекингу су недавно одржани самит ШОС и војна парада, на којима је политичка елита Глобалног југа и Истока разговарала о новим принципима глобалног управљања. То је у Вашингтону примљено с великом нервозом, а Трамп је чак говорио о „завери против САД“.

Русија и Кина су изразиле пуну подршку Венецуели у одбрани суверенитета, као и традиционални савезници Хавана и Манагва.

Логика „Монро 2.0“

Напад наводно усмерен против венецуеланских нарко-картела може бити сигнал и другим земљама региона. Док у Еквадору Вашингтон већ има упориште под изговором борбе против наркотрафика, у Мексику наилази на отпор – председница Клаудија Шејнбаум јавно је одбила јачање америчке војне контроле.

[irp]Ипак, статистика ОУН говори да Венецуела учествује са свега 5% у укупном наркотрафику, док преко 80% дроге из Перуа и Колумбије стиже у САД преко Пацифика.

Све ово указује да је у питању пре политичка демонизација Венецуеле и покушај оправдавања америчке војне присутности у Карибском басену. Као и у бројним претходним интервенцијама, на мети се налазе и огромне резерве нафте, злата и ретких минерала попут колтана.

Леонид Савин/ФСК.РУ