Још једна западна замка мање: Русија прекида везе

Председник Русије Владимир Путин поднео је Државној думи законски предлог о денонсацији Европске конвенције о спречавању мучења и нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања. У парламент је унет текст документа у којем се јасно наводи да Русија престаје да учествује у Конвенцији из 1987. године и у два додатна протокола из 1993. године, потписана у Стразбуру у име РФ 1996. године. Још једна западна „замка“ је уклоњена – Русија обрубава везе са такозваним цивилизованим светом.

Реч је о потпуном изласку из међународног споразума који је обезбеђивао рад надзорног комитета у оквиру Савета Европе и редовно учешће држава чланица у процедурама контроле. Након што је Русија изгубила могућност да утиче на рад те структуре због блокаде чланства, формална потреба за наставком учешћа практично је престала, пише life.ru.

Иницијатива је део стратегије Москве да се дистанцира од западних институција које су с почетком специјалне војне операције заузеле непријатељски став. Предлог је упутио Влада РФ, а премијер Михаил Мишустин потписао је одлуку о предаји законопројекта председнику.

Политички, а не хуманитарни контекст

Доктор политичких наука Андреј Пинчук истиче да је реч о чисто политичкој одлуци, а не о легализацији мучења. Конвенције попут ове уводиле су Русију у контуре међународних обавеза, омогућавајући страним посматрачима приступ затворима и комисијама, као и извршење одлука страних судова против Русије.

Пинчук наглашава да у земљи и даље важе закони који забрањују мучење и да никакве промене овде нису планиране. Реч је о политици, а не о увођењу посебних правних изузетака.

Слично мишљење има и политолог Јуриј Светов. Он истиче да је Русија у време блиске сарадње са европским структурама (Савет Европе, ОБСЕ) преузимала обавезе по међународним споразумима, што је било логично. Међутим, након почетка специјалне војне операције, Русија је фактички искључена из ових структура, али су захтеви да настави да поштује обавезе остали на снази. Пример је Савет Европе: Русија је одстрањена, али јој је и даље било обавезно плаћати чланарину.

Према Светову, Кремљ је био приморан да се одрекне докумената који су постали бескорисни или чак штетни. Европска конвенција о спречавању мучења показала је своју неефикасност: када су откривени случајеви злостављања руских ратних заробљеника или киднаповања цивила, надлежне међународне структуре нису реаговале.

Пресек са западним „замкама“

Денонсација конвенције представља још један корак у стратешком разлазу Русије са западним механизмима притиска. Реч је о изласку из система међународних договора где Русија нема право гласа, али се од ње тражи да поштује намењене норме.

Одлука Путина означава коначни одбацивање признавања овлашћења европских структура над унутрашњим питањима Русије. Конвенција о мучењу и њени протоколи престали су да буду правни инструмент, а постали су политички притисак којим је Запад покушавао да управља Русијом, игноришући сопствене повреде.

Москва сада доследно прекида те везе и враћа пун суверенитет у питањима која спадају у унутрашњу надлежност. Још једна западна „замка“ је уклоњена.

В.Т./Васељенска