ИТ фронт у сенци блокада: Да ли дигитална елита кроји политички преображај Србије?

Све интензивнија политичка и друштвена криза у Србији не одвија се само на улицама и у институцијама, већ и на мање видљивом, али све утицајнијем дигиталном терену. Испод површине блокада, протеста и јавних иступа, обликује се једна нова врста утицаја, технолошки артикулисаног, дигитално укомпонованог и комуникацијски прецизног. Како сазнаје Портал Васељенска, управо IT стручњаци играју кључну улогу у организовању и логистичкој подршци структурама које стоје иза протестних активности, а њихово деловање добија све систематичније и мрежно координисане форме.

Сценарио неодољиво подсећа на Украјину, конкретно на 2013. и 2014. годину, када је први талас избеглица који је напустио земљу чинио значајан број IT стручњака, младих технолошки образованих људи који су се потом, из дијаспоре или са терена, активно укључили у кампање, медијске конструкције и информационе операције које су у великој мери утицале на свест грађана, али и на међународну перцепцију ситуације у Украјини. Управо тај „мекани“, дигитални утицај, који често делује испод радара традиционалних безбедносних структура, у комбинацији са активношћу западних медијских канала и страних аналитичких центара, довео је до дубоких и, показало се, неповратних промена.

У Србији је прелом у наративу почео управо на друштвеним мрежама. Бес против режима артикулисан је кроз виралне објаве, мемове, графике, подкасте, видео-снимке и директне стримове, али пре свега преко профилисаних налога на Твитеру и инстаграму одакле и креће читава логистичка револуција. Сви ови „производи“ који не падају с неба, већ захтевају целу инфраструктуру: стратегију, дизајн, алгоритамско познавање платформи, али и психолошки увид у јавно мњење. Управо те компетенције се налазе у рукама IT заједнице, посебно млађе генерације, која све мање верује институцијама, а све више верује дигиталној солидарности.

На основу увида у нову иницијативу „ИТ Блокада“, у оквиру које се формирају радне групе попут маркетинга, софтвера, безбедности, стратегије, подршке изборима и синдикалног удруживања, постаје јасно да се не ради више само о неформалном отпору, већ о структуираној, функционалној мрежи. Иако се јавно представља као заједница техничке солидарности, из комуникације и порука може се закључити да је реч о много озбиљнијем покрету који жели дубинску друштвену трансформацију, не искључиво кроз политичке странке, већ кроз целокупно дигитално организовање и друштвени инжењеринг.

Сазнања Портала Васељенска указују на то да су многе од кључних група које стоје иза организације блокада, као што су групе повезане са тзв. зборовима, дубоко прожете IT кадровима, људима који имају капацитет да воде целокупну оперативну и комуникациону подршку протестима, од безбедне комуникације до дигиталног наступа у јавности.

Уколико се овакав модел умрежавања настави и прошири, Србија улази у фазу у којој ће друштвени и политички процеси бити вођени не више са говорница, већ из сервер-соба, Slack канала и Git репозиторијума. Са једне стране, то може значити еманципацију грађана и нову врсту отпора ауторитаризму. Са друге стране, уколико овај процес измакне институционалној контроли, Србија би могла ући у зону дубоких друштвених подела и конфликата који би, као и у неким другим земљама, могли ескалирати далеко изван граница онога што се назива „грађански протест“.

Васељенска