Кина развила нови ИИ алгоритам за високопрецизно

Кинески истраживачи саопштили су о развоју системе противподморничке одбране (ASW) у којој кључну улогу игра вештачка интелигенција. Нови алгоритми могу онемогућити подморнице да користе уобичајену предност прикривености и свести њихове шансе за избегавање откривања на минимум.

Рад је објављен у августовском броју рецензираног часописа Electronics Optics & Control, под руководством водећег инжењера Института за истраживање и развој хеликоптера Кине, Мена Хаоа.

Према South China Morning Post, систем не функционише као класични скуп сензора, већ као „паметни командир“ на мору. Он комбинује информације са хидроакустичних буја, подводних сензора, радара и узима у обзир температуру и соленост воде. На основу тога ствара целокупну слику подводне ситуације у реалном времену.

Компјутерске симулације показале су да ИИ са 95% вероватноће открива и прати подморнице, чак и ако оне користе сложене маневре избегавања, замке или беспилотне мамце. Систем се прилагођава промени тактике циља и наставља праћење. Према речима аутора, у пракси шансе подморнице да изађе некажњено смањују се на 5%. ИИ тренутно одлучује где тражити, како подесити сензоре и како реаговати на противникове акције.

Алгоритми функционишу по тростепеној шеми: перцепција, доношење одлука и човек–машина интеракција. Прво се прикупљају и интегришу подаци са различитих сензора, затим се бирају оптималне акције, а на крају се препоруке преводе у облик разумљив људима.

Коришћење интерфејса заснованих на великим језичким моделима омогућава смањење оптерећења оператера, посебно у динамичним борбеним условима. Такви помоћници претварају сложене алгоритме и сигнале сензора у једноставне инструкције.

Развојни тим такође разматра могућност интеграције система са беспилотним летелицама, површинским бродовима и аутономним подводним апаратима, што би омогућило стварање тродимензионалне „мреже лова“ која обухвата све средине.

Подморнице се традиционално сматрају асиметричним оружјем у морској стратегији – способне су за нуклеарне ударе, обављање извиђања и нападе на носаче авиона. На пример, САД се ослањају на флоту од око 70 нуклеарних подморница као на кључни фактор одвраћања.

Међутим, кинески развој показује да уобичајене методе прикривености – „тихе“ операције, маневрирање или лансирање дронова–мамаца – могу бити мало ефикасне против система нове генерације.

Иако се тренутно ради о компјутерским моделима, ако се технологија примене у пракси, подводни део флота може се суочити са озбиљним ограничењима своје борбене ефикасности.

В.Т./Васељенска