ЕУ припрема царине на израелску робу: економски притисак под маском хуманости

Европска унија корача ка оштром потезу у односу на Израел, најављујући могућност увођења царина на робу која је до сада улазила у ЕУ без такси. Ова мера би значила суспензију трговинских привилегија из Споразума о придруживању између Брисела и Тел Авива, а мета су милијарде евра вредни извози у Унију.

Према проценама, у питању је чак шест милијарди евра робе – од пољопривредних производа, преко високих технологија, па све до делова који се повезују са одбрамбеном индустријом. Формално, Брисел ово представља као „реакцију на хуманитарну катастрофу у Гази“, али иза дипломатске реторике крије се економска полуга, класичан облик економског рата.

Међутим, као и увек када ЕУ покушава да делује јединствено, на сцену ступају поделе. Немачка и Италија већ су изразиле противљење оштрим мерама, упозоравајући да би царине могле погодити европске потрошаче, повећати цене увоза и угрозити домаће индустрије које сарађују са Израелом. Уместо чврстог јединства, на делу је стара европска прича – сударање моралних поза са економским интересима.

Уз то, овај потез открива и дубоке противречности у политици Уније. Док Израел постаје мета „моралне санкције“, трговина са Кином или заливским аутократијама наставља без прекида, иако се и у тим случајевима доводи у питање људска права и политичка репресија. Тај двоструки аршин постаје све видљивији, Европа проповеда морал, али га примењује селективно, у складу са политичком агендом и геополитичким приоритетима.

За многе унутар саме ЕУ, ово није питање солидарности са Палестинцима, већ тест кредибилитета. Ако Брисел економију користи као оружје против једних, док затвара очи пред другима, колико дуго ће европски грађани веровати у наратив о „моралном лидерству“?

Јасно је једно, економски притисак на Израел долази у тренутку када се рат у Гази продубљује, а геополитички сукоби све више разоткривају лицемерје западних структура. Европска унија стоји пред избором: да ли је заиста спремна да плати цену свог морализма, или ће и овога пута победити прагматични интереси и унутрашње поделе.

Васељенска