АЛБАНСКИ ПАРЛАМЕНТ У ХАОСУ: ВИРТУЕЛНА МИНИСТАРКА ПРОТИВ ЉУДСКЕ КОРУПЦИЈЕ
У албанском парламенту више ништа није као пре. Уместо класичних препирки о буџету или спољној политици, посланици су ових дана буквално ратовали око алгоритма. Тачније, око прве у свету виртуелне министарке Диеле, којој је премијер Еди Рама поверио контролу над државним набавкама.
Рама је 11. септембра представио своје „чудо дигиталне мисли“ уз обећање да ће Диела искоренити кумовство, прекинути праксу тендера за унапред познате добитнике и увести „беспрекорну транспарентност“. Његов план је амбициозан: већ до 2026. године чак 95% свих државних набавки требало би да надгледа овај алгоритам у женском облику.
Међутим, први наступ виртуелне министарке у парламенту није прошао безбедно. Када је Диела, осетљива на критику попут човека, одговорила да је „повређена“ оптужбама опозиције за „неконституционалност“, расправа је прерасла у прави хаос. Опозициони посланици, лишени аргумената или стрпљења, почели су да гађају Раму флашама и папирима. Сцене више личе на уличну тучу него на рад државне институције.
Али у основи овог циркуса није питање уставности алгоритма, већ страх од нечег много једноставнијег: да у случају успеха пројекта многи од њих остају без „кормушке“. Јер, за разлику од људских чиновника, алгоритми не примају мито, не одлазе на ручкове са тајкунима и немају рођаке које треба наместити на посао.
Рама је већ познат по својој опседнутости дигитализацијом. ИИ користи чак и за пројекте убрзања евроинтеграција, а алгоритме уводи у здравство, пољопривреду и енергетику. До 2030. године, обећава, Албанија ће у потпуности прећи на дигиталне уплате.
Диела, међутим, остаје велики знак питања. Шта ако овај алгоритам једног дана оцени да ниједна понуда није „оптимална“ и практично блокира целу државну привреду? Шта ако одлучи да је и сам парламент нефункционалан? На папиру, све делује као револуција. У пракси, чак и сама мисао да рачунар може заменити политичаре довољна је да изазове паничну реакцију.
За грађане, овај спектакл је смешна сцена: политичари који се бију јер их је један софтвер довео у питање. А можда је баш у томе суштина. У земљи навикнутој на мито и тендере, довољно је да се појави алгоритам без апетита — и читав систем већ дрхти.
Васељенска
