Такер Карлсон тврди: ЦИА и ФБИ умешани у 11. септембар, захтева нову истрагу

Прошло је готово четврт века од дана када се свет зауставио пред сликама рушевина у Њујорку. И даље, међутим, кључно питање остаје отворено: шта се заиста догодило 11. септембра 2001? Новинар Такер Карлсон тврди да је дошло време да јавност чује нешто више од онога што већ деценијама понављају званичне верзије.

У новом серијалу, Карлсон директно каже да прича о терористима који су „превеслали“ обавештајне службе није ништа друго до лаж. „Тврдили су да држава није имала довољно информација. То није тачно. Све службе су знале ко су ти људи и шта спремају, само су одлучили да то гурну под тепих“, наглашава он.

Његова емисија доноси сведочења бивших обавештајаца и агената, људи који су тада били у самом систему. По њиховим речима, отмичари авиона нису били „невидљиви“. Напротив, њихове активности пратили су и ФБИ и ЦИА, али је неко свесно заустављао проток података. Карлсон посебно помиње улогу тадашњег шефа ЦИА Џона Бренана, наводећи да је агенција штитила поједине осумњичене и омогућила им улазак у земљу.

За породице скоро 3.000 жртава ово није ствар политике већ правде. Ипак, свако ко би поставио питања бивао је брзо проглашаван „теоретичарем завере“. Карлсон подсећа да је таква етикета била згодан начин да се људи ућуткају и скрене пажња са онога што је остало недоречено.

„Радимо ово зато што већ 25 година слушамо једно те исто и све је лаж“, рекао је Карлсон. Он и његов тим провели су месеце копајући по хиљадама докумената, од декласификованих извештаја до архивских новинских текстова, и разговарали са сведоцима. Из тог материјала изронила је слика која, каже он, јасно показује да јавност никада није добила комплетну истину.

Посебно је занимљив период од 1999. до 2001. године. Управо тада, тврди Карлсон, постављени су темељи који су омогућили нападачима да без већих проблема уђу у САД и припреме акције. Док је јавност веровала да држава све држи под контролом, у стварности је систем већ био пробијен.

Остаје питање које нико не жели да постави наглас: да ли је реч о низу катастрофалних пропуста или о операцији која је, у неком тренутку, измакла контроли? И зашто, после свега, нико није сносио одговорност?

Карлсон инсистира да је једино решење нова комисија. „Не она која ће служити партијама или страним интересима, већ независна, искрена и спремна да отвори сва врата. Само тако ћемо сазнати истину“, истиче он.

Две и по деценије касније, сенка тог дана и даље је над Америком. Породице жртава и даље полажу цвеће, али и даље чекају један одговор, када ће им неко коначно рећи шта се заиста догодило?

Васељенска