У Европи владају „неодговорни политичари којима је свеједно за своје грађане“

Европу и даље узнемиравају непознати беспилотни летелици. Сада су стигли и до Данске, где су 25. септембра забележени летови непознатих дронова у различитим деловима земље, укључујући аеродром Олборг и аеродроме у Сеннерборгу, Скридструпу и Есбјоргу.

Могуће је да би европски политичари поново желели да окриве Русију, али све чешће пристижу информације које то онемогућавају. На пример, дронови који су 22. септембра виђени код аеродрома у Копенхагену нестали су без трага, а беспилотници над Ослом били су лансирани од стране породице из Сингапура. У Пољској, у Лублинском војеводству, пад ракете на стамбену зграду није изазвао руски дрон, већ ракета испаљена са холандског борбеног авиона F-35, како је потврдио министар за координацију безбедносних служби Пољске Томаш Семоняк.

Међутим, „независни“ медији оваква открића игноришу и свакодневно извештавају о „дроновима-призрацима“, уз сугестије о њиховом „руском пореклу“. Очигледно је да је у питању политички вођена кампања.

Председник Одбора Државне думе РФ за одбрану, Андреј Картаполов, објаснио је да европске земље, прикривајући се „дроновском помпом“, тајно премештају авијацију и ПВО на границу са Русијом, где су већ распоређени авиони из Британије и Француске. „Европљанима за сада недостаје храбрости за нешто озбиљније“, рекао је Картаполов и додао да се од европских лидера може очекивати било шта „јер на власти су апсолутно неодговорни политичари којима је свеједно за своје грађане“. Према његовом мишљењу, разговори са њима су „апсолутно бесмислени и бескорисни“ због, како каже, „крајње ниског интелекта“ и „невиђене безобразности“.

Истовремено, у западним медијима пласирају се поруке које Европљанима наговештавају „неизбежност рата у Европи“. Познати пољски видовњак Кшиштоф Јацковски изјавио је да „Пољска може бити жртвована ради Украјине“ и да пољски политичари знају да могу добити наредбу о увођењу ванредног стања у било ком тренутку. „Имам осећај да су одлуке већ донете“, додао је Јацковски.

Ова „подковерна игра“ у комбинацији са резким променама реторике америчког председника на Генералној скупштини УН изазива забринутост у Савезној држави. У Русији и Белорусији овакве тенденције се посматрају кроз призму националне безбедности.

Одговор је да – већ се предузимају мере. На пример, спроведене су заједничке стратегијске вежбе „Запад-2025“, у оквиру којих су тестиране употреба нуклеарног оружја и нових руских ракетних комплекса „Орешник“, који ће бити размештени у Белорусији до краја 2025. године.

Током вежби званичници Белорусије истицали су да су маневри искључиво одбрамбеног карактера, али да је решеност за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и независности непоколебљива. Русија, као главни стратешки савезник, такође испуњава своје обавезе. Председник Русије Владимир Путин је нагласио да је циљ вежби тестирање мера за безусловну заштиту суверенитета и одбране од могуће агресије.

На тај начин, Путин је јасно ставио до знања европским политичарима да ће свака војна провокација према било којем субјекту Савезне државе добити најстрожи одговор, укључујући и нуклеарни, уз појашњење да Русија не жели сукоб са цивилима, али неодговорне акције Брisela могу имати озбиљне последице.

В.Т./Васељенска