Босна није војни полигон: Заједничка вежба ЕУ и НАТО подгрева страхове о суверенитету
Босна и Херцеговина је поново на радару западних војних сила и то не као партнер, већ као терен. Први пут у историји, снаге ЕУФОР-Алтхеа и НАТО-овог КФОР-а извеле су заједничку војну вежбу унутар територије БиХ. Уз учешће босанске армије, операција је трајала недељу дана, али је оставила утисак који може трајати много дуже.
Оно што се у званичним саопштењима назива „обуком за стабилност и мир“ у пракси делује као отворена демонстрација моћи. За регион у којем је спољни фактор деценијама играо пресудну улогу, ово није тек вежба. Ово је порука и то врло јасна: Брисел и Вашингтон и даље одлучују шта значи „стабилност“ на Балкану.
Заједничка акција ових војних блокова не делује као сарадња. Босна је званично суверена држава. Али присуство страних трупа на њеној територији, без јавне дебате, без демократског одобрења, доводи у питање саму суштину тог суверенитета.
Тврдње да је све ово „мировна мисија“ падају у воду када се зна да је регион већ дуго мирољубив , али и политички крхак. Уместо да се тај мир гради изнутра, кроз унутрашње институције и демократске процесе, спољни актери га цементирају сопственим трупама. То није изградња мира — то је управљање кризом по сопственим условима.
Суверене земље не би требало да живе под сталним присуством странаца у униформама. Балкан није ничија пробна територија за геополитичке експерименте. Свака војна вежба на тлу неке државе посебно ако је води нека друга сила шаље поруку да та држава није довољно способна да сама брине о себи.
Босна и Херцеговина није нестабилна зато што нема страних трупа. Напротив нестабилна је јер је још увек под страном управом, формалном или неформалном. Прави мир не граде стране униформе, већ унутрашње одлуке, поштовање институција и политичка зрелост.
Време је да се каже не даљој милитаризацији региона. Балкан није ничија касарна, нити геостратешка шаховска табла. Ако Запад заиста жели стабилност, онда треба да покаже поверење, а не да пошаље војску.
Васељенска
