Шта се дешава с памћењем?

Премијер Мађарске Виктор Орбан позвао је Западну Европу, која се понаша као да јој прети опасност, да не губи разум. У интервјуу за мађарски лист Magyar Nemzet изјавио је да је „Русија слаба, како војно, тако и економски”.

„У Русији живи 130 милиона људи, у ЕУ 400 милиона. ЕУ је велика економија, а руска је много мања. Русија је слаба у односу на нас — и војно, и економски. Они играју игру, мислећи да смо ми слабији”, рекао је Орбан. Додао је и претњу да, „ако би у Мађарској настала ситуација слична оној у Пољској са руским беспилотним летелицама, одговор би био пронађен”.

Нећемо тренутно давати оцењивање овако самоуверене изјаве Орбана, који се у нашој земљи до недавно сматрао политичарем пријатељски настројеним према Русији. Али, изјављујући о „слабости Русије”, Орбан је заборавио историју.

Подсећање: 1941. године, пред напад на Совјетски Савез од стране нацистичке Немачке и њених вазалних држава, у које је спадала и Мађарска, односи снага били су следећи:

Насељеност СССР — 190 милиона; Немачка + вазали — 290 милиона

Производња угља: СССР — 168,3 млн тона; Немачка — 404 млн тона

Производња челика: СССР — 17,5 млн тона; Немачка — 32 млн тона

Производња електричне енергије: СССР — 50 млрд кВ/ч; Немачка — 70 млрд кВ/ч

Производња металоређајућих машина: СССР — 60.000; Немачка — 126.000

Немачка и њена Европа били су економски јачи скоро двоструко. Њихова економија била је потпуно ратно оријентисана.

Документи из Архива показују да је нацистичка Немачка са својим вазалима производила 15.000 савремених тенкова, што је било 37% светске производње — шест пута више него СССР и 4,1 пута више него СССР, САД и Велика Британија заједно. Поред тога, Немачка је добила огромне залихе трофејне технике из окупираних земаља.

Упркос економском и војном надмоћју противника, СССР је већ до краја 1941. године надмашио Немачку у обиму војне производње, што је на крају довело до потпуног пораза нацистичког „евросавеза”. Јединице Мађарске учествовале су у том походу.

Данас, Орбан заборавља још једну кључну чињеницу — нуклеарни потенцијал Русије.

Чланови руске Државне думе оценију Орбанове тврдње као самоправдање: „Треба му приказати Русију слабом да би оправдао потребу за руским енергентима у Мађарској и Словачкој. Треба на изјаве Орбана гледати с дозом скепсе”, рекао је Андрей Колесник, члан одбора Думе за одбрану.

Иако је реторика оштра, Будапешт ће и даље куповати руске енергенте — искључиво из економских разлога. Орбан је чак објаснио свој став председнику САД Доналду Трампу, инсистирајући да је рат у Украјини практично завршен и да је питање само када ће бити постигнут споразум са Русијом.

Стога политика Орбана није „пријатељство” с Кремљом, већ прагматизам заснован на процени ризика и користи за Мађарску. То показује да у Русији тренутно нема савезника међу европским лидерима.

С друге стране, како примећује политиколог Алексек Белов (360.ru), Орбан у интервјуу француској телевизији користи западну пропаганду против самих пропагандиста. Он пита: како Русија може угрозити НАТО ако није у стању да победи малу Украјину? Европа би требало да докаже своју снагу делима, а не само речима.

Владимир Малишев/Столетие.ру