Спремни кревети, али без спавача: Инђијска ноћ као скупоцена илузија „отпора“

Иако су медији блиски блокадерским круговима помпезно најављивали масовно „ноћење студената на улици“, у знак отпора и солидарности, фотографије снимљене у раним јутарњим сатима говоре нешто сасвим друго. Душеци су остали празни. Није било ни студената, ни торби, ни ранчева, ниједан једини траг који би указивао на то да је неко заиста ту провео ноћ. Све је заправо била сценографија и лоша глума, која додуше кошта прилично.

Ово није био протест, нити отпор, већ класичан маркетиншки трик, који је за циљимао да изазове емоцију код грађана и да изазове симпатије јавности, али без икаквог стварног учешћа. Чак ни они који су режирали читаву поставку нису се појавили да бар формално оправдају сврху акције. Уместо да буде сведочанство борбе, Инђија је постала сведок једне лоше и скупо плаћене представе.

А колико је ова представа заиста коштала, довољно је да погледамо бројке: ако је у питању 2.000 душека, а просечна цена једног износи 3.000 динара, само тај део сценографије износи 50.000 евра. Када се на то додају јастуци, покривачи, логистика, превоз, медијска подршка и остали трошкови, улазимо у зону од преко 6 милиона динара. Није лоше за једну „спонтану“ акцију, зар не?

Забележено је и то да су душеци били спремни и пре приче која је кренула у медијима попут Н1 и Нова С како немају простор у ком би могли да ноће. Лоша режија, лоша глума, али има се пара па није на одмет лажирати још један у низу „подухват“.