„Од Легијине ‘беретке’ до првог човека САЈ-а“: Како је Н1 исконструисао непријатеља од официра који им не одговара

Није први пут да Н1 не може да сакрије аверзију према свему што представља државу, поредак и институционалну снагу. Овога пута, на нишану се нашао новопостављени командант Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), пуковник Игор Жмирић. Уместо чињеница, поново добијамо сензационализам и наслове пуне инсинуација.

У наслову се сугерише веза „од Легијине беретке до првог човека САЈ-а“, иако се Жмирић нигде и никада није поистовећивао са осуђеним командантом ЈСО, Милорадом Улемеком Легијом. Управо ту лежи суштина манипулације: Н1 се хвата за Жмирићево раније чланство у ЈСО, за наводну тетоважу руже, која се у медијском наративу повезује са обичајем унутар „црвених беретки“, као и за фластер који, како тврде, наводно скрива ту тетоважу, и све то користи као „доказ“ или симболику лојалности Легији, како би дискредитовали Жмирића као безбедносног професионалца.

Није им било довољно ни то што игноришу Жмирићеве успехе, одликовања и богату професионалну биографију, већ као по команди, враћају на сцену студенткињу Николину Синђелић. Управо она је у више медијских наступа износила оптужбе на рачун Марка Кричка, тадашњег команданта Јединице за обезбеђење, тврдећи да је над њом и другим студентима употребљена сила. Иако за те наводе нема судски потврђених доказа, нити нових елемената у јавности, медији попут Н1 настављају да Синђелићеву промовишу као симбол „отпора“, а њене тврдње користе као полазиште за нове конструкције.

Тако се Жмирић и Кричак у медијском наративу Н1 вештачки повезују, без чињеница и доказа, али с јасном намером: дискредитација. Док Кричак сада правним путем тражи заштиту свог угледа због клевета, Жмирић се представља као његов „следбеник“, иако за такву етикету не постоји ни основ ни аргумент.

Кад год избор није у складу са њиховим очекивањима, Н1 од кадровског решења направи медијски случај.