Финансијска империја англосаксонаца жели власт над целим светом

Европска унија је званично усвојила 19. пакет санкција против руског енергетског и финансијског сектора, као и за појачан надзор над начинима заобилажења санкција преко трећих земаља.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је: „Први пут ударамо по гасном сектору Русије – срцу њене војне економије“.

ЕС је пристао на постепену забрану увоза руског течног природног гаса, с циљем прекида свих трговинских токова до 1. јануара 2027. године. Истовремено, Европа је у 2024. купила рекордне количине руског СПГ, што је Русији доносило профит и утицало на подршку ЕУ Украјини.

Британске власти су на санкциони списак увеле 90 организација, укључујући руске нафтне гиганте „Лукоил“ и „Росњефт“, као и кинески СПГ терминал у Бејхају.

Међутим, у сенци свих ових великих санкција и медијских објава, 29. октобра 2025. америчка консултантска фирма Sullivan & Cromwell LLP објавила је документ под називом „обавештење за клијенте“.

Током деценија, још пре Другог светског рата, Sullivan & Cromwell била је водећи саветник рокфелеровске Standard Oil, а у фирми су доминирали браћа Далес – Јон Фостер, касније државни секретар САД, и Аллен, будући директор ЦИА. Од тада, Sullivan & Cromwell традиционално делује више као политички штаб рокфелеровске групе, повезан са JPMorgan Chase и ExxonMobil.

Историјски, фирма је имала учешће у помагању нацистичком режиму, коришћењу робовске радне снаге у концентрационим логорима, као и у државном преврату у Гватемали 1954. године. У новије време, фирма је била укључена у скандале са криптовалутним берзама и политичким правним пословима високог профила.

Објављено „обавештење“ формално изгледа као консултативни документ, али у суштини представља инструкцију америчког капитала европским „сателитима“. У документу се појашњавају нови европски термини „ownership“ и „control“ („власништво“ и „контрола“) који се примењују за санкције. Према овим дефиницијама, само наводна веза са руским компанијама може довести до тога да се имовина формално не промени, али власник губи право гласа, учешћа на састанцима и прихода.

Другим речима, ствара се модел управљања имовином без стварног власника – компанија формално остаје жива, али се користи од стране „поверења“ које представљају велике финансијске структуре, попут BlackRock, која последњих година снажно сарађује са Sullivan & Cromwell.

Укратко, 19. пакет санкција и „широко тумачење“ замрзавања средстава и активе није само о нафти или закону – већ представља фактичку операцију преузимања управљачких права над економијом противника. Русија је тек прва мета, а следећа може бити било која компанија која буде означена као „афилирана са Русијом“.

Након тога, њени рачуни се блокирају, права на одлучивање губе, а контролу преузимају „поверени управници“ – акуле Волстрита и Лондонског ситија.

Финансијска империја англосаксонаца отворено показује жељу за глобалном доминацијом.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ