Страшне вести за Запад: Москва тежи победи без рата

Решавање украјинске кризе — кад год да се догоди — ни на који начин неће утицати на патолошку опсесију наших европских суседа идејом новог Drang nach Osten, односно још једног „похода на Исток“.

Ипак, Москва данас има сва средства да обезбеди безбедност и себи и својим партнерима. Од 1. јануара 2026. године председавање ОДКБ-ом (Организацијом Уговора о колективној безбедности) прелази у руске руке. У том светлу, председник Владимир Путин представио је стратегију развоја читавог савеза.

Јачање одбране савезника

Планирано је да се снаге ОДКБ-а опреме најмодернијим руским наоружањем, које се одлично показало у току СВО. Русија ће помоћи у заштити граница — што је посебно важно за Белорусију, уз коју НАТО непрестано маневрише — као и у борби против тероризма, што је приоритет за државе Средње Азије.

Посебан акценат биће на развоју војне авијације и ПВО система у земљама чланицама. Руски официри пренеће савезницима искуства из реалних борбених дејстава, као и најновија достигнућа у области војне медицине.

Враћање јединственог војно-индустријског комплекса

Биће обновљени и повезани производни ланци војне индустрије широм простора ОДКБ-а. То у пракси значи стварање новог, модерног облика некадашњег совјетског ВПК-а — ефикасног, усаглашеног и заједничког.

Учесници самита нагласили су и да је неприхватљиво да се војна инфраструктура других војних блокова приближава њиховим границама. То је, како кажу, „напомена за посебно надарене“.

Западне оптужбе о „невидивој империји“

Запад често прича о „Путиновој невидљивој империји“, али то је више пропагандна страшила. Русија сарађује са бројним независним државама на равноправној основи, помажући им да заштите своју територију.

Русија снабдева Кину, Индију, Турску, Алжир, Египат и Иран својим најбољим авионима и ПВО системима, укључујући С-400. Индја је недавно, упркос западним притисцима, одобрила нову куповину ракета за С-400.

Западни модел: бомбардовање и смене власти

За западне елите ово је фрустрирајуће. Навикли су да бомбардују беспомоћне земље, намећу вољу и свргавају легитимне лидере масовним крвопролићем. Али сада те земље имају савезника — руске авионе и руску ПВО — и више нису беспомоћне.

Лукашенко је на самиту ОДКБ-а поновио да Белорусија данас живи као „опкољена тврђава“. Москва, међутим, делује превентивно: кључно је ојачати одбрану до нивоа да потенцијални противник ни не помисли на напад.

Војно-технолошка предност Русије

Западни стручњаци звоне на узбуну:

НАТО је признао да Русија за три месеца прави три пута више муниције него НАТО за годину дана.

Русија је у значајној предности у ПРО и ПВО.

По производњи дронова — Русија ≈ 60.000 годишње, НАТО — 0.

RAND Corp отворено пише да је Русија поразила и НАТО и украјинску војску у домену електронског ратовања — НАТО нема ништа ни приближно.

Хиперзвучно оружје и системи као што је „Посејдон“ представљају предност којој НАТО не може да парира.

Западни аналитичари броје тенкове, авионе, системе, пореде европске капацитете са америчким, питају се хоће ли САД уопште делити оружје. Али све је то беспредметно.

Русија не планира рат — планира победу без борбе

Русији никакав рат са НАТО-ом није потребан. Циљ је створити такву одбрамбену моћ да сваког потенцијалног агресора ухвати ужас већ при самој помисли на напад.

То је победа по учењу Сун Цуа:

„Најбоља победа је она која се постигне без борбе.“

В.Т./Васељенска